VUČIĆ: Radim u interesu Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, povodom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu, da odluke donosi u interesu Srbije i dodao da ništa o čemu je razgovarao sa Zelenskim nije bilo loše ni za Srbiju, ni za Ukrajinu.
U podkastu kod direktora kompanije „Aksel Špringer“ Matijasa Defnera predsednik Aleksandar Vučić je rekao da radi u interesu Srbije i da je jedna od njegovih poslovnih obaveza sastanak sa predsednikom Zelenskim.
Dodao je da je sa predsednikom Ukrajine razgovarao o učešću jedne ukrajinske kompanije u važnim infrastrukturnim projektima u Srbiji i da su ti razgovori bili veoma ozbiljni.
„Svi su govorili: ‘Imaš mnogo različitih stolica, moraš da izabereš jednu i to je to’. Da, mi smo je izabrali. To je srpska stolica. Zašto to kažem? Zato što imamo svoj strateški cilj, a to je status punopravnog člana Evropske unije“, istakao je Vučić.
Na pitanje zašto je pozvao Zelenskog, imajući u vidu da ga smatraju liderom u Evropi najbližim Rusiji, predsednik Vučić je odgovorio da su i Rusi i Ukrajinci uvek bili tradicionalni prijatelji Srbije, a da je Ukrajina važan partner i dodao da je povećana trgovinska razmena između dve zemlje, naglasivši da je Srbija uvek postupala kao suverena nacija.
Vučić je naveo da je glavna tema razgovora sa Zelenskim bio put ka EU. Istakao je da smatra da je bilo veoma važno uspostaviti bolju saradnju između Srbije i Ukrajine u pogledu puta ka EU – kako možemo, ne baš u potpunosti da se koordinišemo, ali bar da sarađujemo na tom putu i kako bolje da razumemo našu budućnost, bilo van EU ili unutar nje.
Odgovarajući na pitanje da li je razgovarano o planovima u oblasti odbrane, pošto su pojedinci iznosili navode o tome da se planira zajednička proizvodnju dronova sa Ukrajinom i UAE, Vučić je rekao da o tome nisu razgovarali, već su razgovarali o trenutnoj situaciji i svemu ostalom.
„Ali tu fabriku – fabriku dronova – gradimo sa Izraelcima i taj pogon će biti otvoren do kraja septembra. I da, to je bilo nešto što je on znao, verujem da je reč o prilično sofisticiranim dronovima koje su do sada proizvodili samo Izraelci, a sada će se ti dronovi proizvoditi i u Srbiji. Razgovarali smo o sporazumu o slobodnoj trgovini, razgovarali smo o celokupnoj situaciji koja je veoma važna, jer vama je lako – vi imate svoje strane, a Srbija nema stranu. Mi smo vojno neutralna zemlja. Na putu smo ka EU, ostaćemo na tom putu, pa da vidimo“, dodao je Vučić.
Naglasio je da Srbija želi da očuva tradicionalne veze ne samo sa Rusijom, već i sa Kinom, Indijom i svim ostalim zemljama, uključujući i afričke države.
„Verujemo da je to najbolje služilo interesima Srbije… U prvoj polovini ove godine Srbija je bila na prvom mestu po stopi rasta – 3,5 odsto. Za narednu godinu MMF i Svetska banka, ne ja, predviđaju da ćemo dostići nivo od 4,5 odsto, mi očekujemo 4,3 odsto, ali u svakom slučaju, bićemo prvi i sledeće godine“, ukazao je Vučić.
Dodao je da Srbiji predstoje izbori za 70 ili 80 dana, ali, kako je kazao, važno mu je šta mu ljudi lično kažu i čvrsto veruje da je povukao poteze koji su u najbolje interesu srpskog naroda.
Rekao je da mu predstoje razgovori sa Putinom, kako ocenjuje za sedam ili za mesec dana, o Naftnoj industriji Srbije.
Srbija ima sopstvenu agendu
Vučić je izjavio da nije razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pre posete predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Beogradu, da nije „najavljivao svoju političku agendu“ i da Srbija sama vodi računa o svojoj spoljnoj politici.
Na pitanje o kritikama vezanim za sastajanje sa predsednikom Zelenskim Vučić je odogovorio da je video mnogo kritika na svoj račun, ali da su one, kako je ocenio, uglavnom dolazile bez stvarnih argumenata.
„Ja zadržavam svoju poziciju i uvek ću smatrati da je to najbolja pozicija za Srbiju. Ako me pitate da li ću ubuduće pitati bilo koga drugog s kim ću se sastajati i o čemu ću razgovarati, nikada to neću raditi…“, rekao je Vučić.
Govoreći o svom odnosu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, Vučić je rekao da su se ranije viđali ne jednom, već nekoliko puta godišnje.
“Imali smo uzajamno poštovanje, da tako kažem, razgovarao sam sa njim, ne znam tačno, 21 ili 22 puta, i mnogo puta sam posećivao Rusiju. On je takođe posećivao Srbiju“, rekao je Vučić.
On je naveo da Srbija i Rusija imaju tradicionalne veze i da će ih uvek imati, kao i da su dve zemlje tradicionalno zajedno obeležavale Dan pobede 9. maja, jer je, kako je rekao, ruska vojska imala veliki uticaj na oslobođenje Srbije.
„Imali smo i velike ekonomske interese. Mi i dalje dobijamo većinu količina gasa iz Rusije. Istovremeno, oni su i dalje vlasnici naše naftne industrije, koju im je 2008. godine prodala prethodna vlada“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, između Srbije i Rusije postoji mnogo zajedničkih imenitelja i zajedničkih interesa i bilo je „veoma redovno i veoma normalno“ razgovarati o tim pitanjima sa prijateljskom zemljom kakva je Rusija, prilikom kojih je Srbija uvek imala u vidu svoju zemlju i svoj narod. Govoreći o Putinu, Vučić je rekao da je ruski predsednik inteligentan i snažan čovek, ali i da je, kako je naveo, bio spreman da sasluša drugačija mišljenja o različitim pitanjima.
Na pitanje kako se Putin promenio tokom prethodnih decenija, a posebno tokom rata u Ukrajini, Vučić je rekao da ne bi mogao da to definiše, jer se vremenom svi menjaju i da bi precenio svoje znanje i osećaj kada bi počeo da govori o tome.
Na pitanje o uticaju rata u Ukrajini na lidere obe sukobljene zemlje, Vučić je rekao da su i jedno i drugo rukovodsto pod velikim pritiskom.
„…Nije lako nikome ko svakodnevno gubi stotine ili desetine vojnika. Nije lako i ne može da bude laka ekonomska situacija tokom rata ni u jednoj zemlji“, rekao je Vučić.
Objasnio je da smatra da jedna od strana mora da bude jača i na ovaj ili onaj način odnese pobedu kako bi rat bio zaustavljen.
„Mogu da imam neka predviđanja za sebe, ali bilo bi neodgovorno da o tome javno govorim“, rekao je Vučić.
Govoreći o razvoju rata u Ukrajini i mogućem širenju sukoba na Evropu, Defner je naveo i primere različitih napada, uključujući sajbernapade, napade na rukovodioce odbrambenih kompanija, kao i slučaj drona sa eksplozivom na aerodromu u Lajpcigu, ocenivši da na taj način može da se kaže da su Nemačka i Evropa već pod napadom, iako za sada nema dokaza ko stoji iza tih napada, već postoje sumnje i procene o njihovom mogućem poreklu. Upitan da li je moguće da Putin, usled ograničenog ostvarenja ciljeva u Ukrajini, promeni pravac dejstovanja ka Evropi i Nemačkoj svim instrumentima hibridnog ratovanja i da na kraju umesto u Ukrajini dobije hibridni rat u Evropi, Vučić je rekao da je reč o hibridnom ratu koji je Rusija, kako tvrdi, pokrenula ili vodila protiv Nemačke i nekih drugih evropskih zemalja, ali da je, kako je istakao, Evropa radila isto protiv Rusije, ili čak i više.
„Naoružavali ste se, sankcionisali ste Rusiju, istovremeno ste finansijski podržavali Ukrajinu. Šta je to ako nije hibridni rat protiv Rusije? Oni su radili uglavnom isto“, rekao je Vučić.
Izbori u oktobru ili novembru
Vučić je izjavio da će izbori u Srbiji najverovatnije biti u oktobru ili početkom novembra.
„…Imaćemo, nesumnjivo, veoma tešku predizbornu kampanju“, rekao je Vučić.
Na pitanje da li ima ambiciju i da li je spreman da postane premijer svoje zemlje, kazao je da mora o tome prvo da razgovara sa ljudima iz svoje stranke. Kako je rekao, svoje političke protivnike pozivao je na razgovore i dijalog, koje nisu prihvatili.
Kako navodi, na izborima će se videti šta će narod Srbije odlučiti.
Vučić: Svet se nalazi na ivici mnogo, mnogo većeg rata
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da smatra da se svet nalazi na „početku većeg rata“ i da bi u svetu mogao da usledi mnogo veći sukob.
„Ako me pitate šta lično mislim, a neću objašnjavati zašto to mislim, mislim da smo na početku većeg rata. I zato sam se nadao da će neko drugi do sada nešto učiniti kako bi stvorio mir. To se nije dogodilo, i neće se dogoditi uskoro. Što znači da smo na ivici mnogo, mnogo većeg rata. Mrzim da ovo kažem“, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje da li misli da je svet na početku „mnogo većeg sukoba“.
Vučić je rekao da će u budućnosti ljudi u različitim zemljama „težiti većoj nezavisnosti za sebe i manjoj zavisnosti od spolja“.
„Ljudi u različitim zemljama će težiti većoj nezavisnosti za sebe i manjoj zavisnosti od spolja. S druge strane, imate dve velike sile, a to su SAD i Kina. Imate treći, koji jeste, ili bi trebalo da bude, EU. Nisam siguran da li će Evropa moći, i nadam se da će moći, da se etablira kao treći stub. Četvrto, imaćete Rusiju, Indiju i druge ogromne kontinentalne ili regionalne sile“, rekao je predsednik Srbije.
On je ocenio da će novi savez između Turske, Pakistana i Saudijske Arabije stvoriti potpuno drugačije podele i atmosferu širom sveta.
‘A ako me pitate kako će ovo izgledati za pet godina, rekao bih da ćemo i dalje biti u procesu ‘definisanja destruktivnijim sredstvima’ nego što je to slučaj danas…“, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje koju ulogu u svetu će igrati Evropa, Kina i Amerika za pet godina.
Vučić: Agresija na Srbiju i uzimanje dela teritorije bilo otvaranje Pandorine kutije
Vučić je izjavio da se ne mogu primenjivati dvostruki aršini gde se međunarodno priznata teritorija Srbije uzima bez odluke Saveta bezbednosti UN, a da se tome izražava protivljenje kada je reč o Ukrajini.
„Zašto ste uzeli 14 odsto teritorije Srbije koja je bila pod garancijom Povelje UN i rezolucija UN? I to se desilo odmah nakon agresije protiv Republike Srbije koju je sprovelo 19 zemalja NATO-a, bez dozvole Saveta bezbednosti UN“, istakao je Vučić.
Ukazao je da je agresija na Srbiju i uzimanje dela teritorije Srbije bilo otvaranje Pandorine kutije. Istakao je da se treba držati međunarodnog javnog prava i nečega što je interes svih ljudi, a to je mir.
Na reči Defnera da insistira da se, kada je reč o mirovnim pregovorima, kako je naveo, „ne mešaju agresor i žrtva“, Vučić je rekao da se slaže i upitao nad kojom je državom Srbija izvršila agresiju kada je bila bombardovana.
„To je bila srpska teritorija i, u skladu sa našim Ustavom, jeste još uvek“, naglasio je Vučić.
Na pitanje da li njegov jučerašnji susret sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim znači i značajniji zaokret ka politici EU, Vučić je naveo da je pristupanje EU svakako strateški cilj Srbije.
„Nisam neko ko je naročito razmetljiv kada je reč o procesu pristupa EU i svemu ostalom, a reći ću vam i zašto. Pokazivao sam skepsu, jer sam realista i vidim šta se dešava unutar EU“, rekao je on.
Vućić je dodao da je pre tri ili četiri meseca bio na sastanku sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, kao i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i da su ga pitali da li on, lično, još uvek podržava evropski put Srbije.
„Rekao sam im da podržavam, ali da sam razočaran mnogim stvarima mnogim stvarima koje nam se dešavaju, posebno posle 2013, posle Briselskog sporazuma koji smo potpisali. Jedina stvar koju su albanske vlasti na Kosovu morale da urade, a to je formiranje Zajednice srpskih opština nije urađena uopšte“, ukazao je Vučić.
Podsetio je da je potpisnica Briselskog sporazume bila EU i istakao da je Srbija ispunila svoje obaveze iz tog sporazuma.
Srbija nastavlja još snažnije ka EU, proces pristupanja zasnovan i na politici
Vučić je izjavio je da će Srbija nastaviti još snažnije i brže da napreduje na putu ka Evropskoj uniji i da će ispuniti i eventualne dodatne uslove koji joj budu postavljeni, ističući da vidi da proces pristupanja EU nije zasnovan isključivo na zaslugama, već i na politici.
Vučić je, govoreći o izostanku otvaranja Klastera 3 za Srbiju i pošto, kako je naveo, Beograd ispunio četiri tražena uslova, rekao da je očekivao takvu odluku i da nije želeo da zbog toga šalje poruku da Srbija odustaje od evropskog puta.
Dodao je da će Srbija ispuniti sve preporuke i revizije koje se odnose na izbore, kao i ono što je od nje traženo u oblasti pravosuđa posredstvom Venecijanske komisije i drugih institucija.
Vučić je ocenio da se poslednjih godina stvarala „opšta atmosfera“ koja je bila usmerena protiv Srbije, ali da su se pritom, kako je kazao, poricali stvarni rezultata, jer je Srbija najviše napredovala u celom regionu.
„Srbija danas čini 51 odsto ukupnog BDP-a Zapadnog Balkana“, rekao je Vučić i dodao da Srbija čini 57,1 odsto ukupnog izvoza Zapadnog Balkana u zemlje EU i 61 odsto ukupno privučenih stranih direktnih investicija. Vučić je rekao da se, uprkos tim rezultatima, Srbiji poručuje da „nije dovoljno dobra“, ocenjujući da se u procesu evropskih integracija govori o principu zasnovanom na zaslugama, dok se u praksi vidi da je reč i o politici.
Vučić je rekao da moramo da razumemo svetske prilike, zašto Kina napreduje tako brzo.
„…pokušavao sam da uspostavim najbolje veze za svoju zemlju sa Kinom, sa SAD, sa svima ostalima, naravno sa Evropljanima, kako bismo stvorili najbolje uslove za rast poslovanja, za rast ekonomije u Srbiji, i delimično smo to uradili, što se vidi u rezultatima“, dodao je on.
Odgovarajući na pitanje gde vidi Evropu za 10 godina, rekao je da na to ne može da odgovori, ali da su EU potrebne „strateške političke odluke“. On je ocenio da će, ukoliko se nastavi sadašnji trend, Evropa u budućnosti značajno zaostajati za SAD i Kinom, ukazujući na razliku u stopama ekonomskog rasta. Vučić je naveo da je prosečna stopa rasta evrozone 0,8 odsto, dok je u Kini oko pet odsto, i ocenio da sa takvim stopama Evropa ne može da se takmiči sa Kinom.
Izvor: Agencija Tanjug
