SPC i njeni vernici slave Prenos moštiju velikog čudotvorca Aleksandra Nevskog

Iako je ruski svetac, Aleksandar Nevski poštuje se među pravoslavnim slovenskim narodima kao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja. U Srbiji ga kao krsnu slavu proslavlja nekoliko desetina porodica, naročito u okolini Kragujevca.

Prema predanju, bio je izrazito pobožan, pravedan i skroman, a veru u Božju pomoć smatrao je najvećom snagom. Kao novgorodski knez pobedio je Šveđane na reci Nevi, po čemu je dobio nadimak Nevski. Predanje ga pamti i po rečima: „Bog je ne u sili nego u pravdi.“

Pred kraj života zamonašio se i dobio ime Aleksije. Upokojio se 14. novembra 1263. godine, u 43. godini, a sahranjen je u Vladimiru. Njegove mošti kasnije su postale poznate po brojnim svedočanstvima o čudima i isceljenjima.

Car Petar Veliki odlučio je 1724. godine da mošti svetog Aleksandra Nevskog prenese u novu prestonicu Ruske imperije, Sankt Petersburg, koji je podignut na reci Nevi, mestu na kojem je svetac svojevremeno izvojevao pobedu nad Šveđanima.

Mošti su najpre iz Vladimira do Novgoroda prenete na rukama sveštenika i monaha. Od Novgoroda su, na bogato ukrašenoj lađi, prevezene niz reku Volhov sve do Neve. Tamo ih je, na drugom brodu, dočekao lično car Petar Veliki.

Car je sam upravljao brodom na kojem su se nalazile mošti svetog Aleksandra Nevskog, dok su njegovi dvorjani veslali. Za to vreme sveštenici su tokom plovidbe pevali u slavu Boga i svetog Aleksandra.

Kada su 12. septembra 1724. godine stigle u Sankt Petersburg, mošti su na vratima Lavre posvećene svetom knezu dočekali arhijereji Ruske crkve. Uz svečani obred uneli su ih u hram, gde počivaju do danas.

O čudima svetog Aleksandra Nevskog sačuvane su brojne legende. Jedna od njih govori da su se tokom noći u crkvi gde je počivalo njegovo telo same upalile sveće, a dvojica staraca izašla iz oltara i pozvala svetitelja da ustane i pomogne njegovom potomku Dimitriju. Predanje kaže da je Aleksandar ustao iz groba i krenuo sa njima.

Zato se veruje da svako ko ima bolesnika u kući ili „slabog“ u porodici, mora ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu uputi iskrenu molitvu taj dan pmoći.

U Srbiji se ovaj praznik naziva i Lesendrovan, a postoji i običaj da domaćin goste koji dolaze na slavu ponudi rakijom već na kućnom pragu.

Sveti Aleksandar Nevski posebno se poštuje i u Beogradu. Kralj Aleksandar Karađorđević smatrao ga je svojim zaštitnikom, pa je tridesetih godina prošlog veka na Dorćolu podignuta crkva posvećena ovom svetitelju.

Čestica moštiju Aleksandra Nevskog i njegova zastava se čuvaju u hramu Svetog Jovana Krstitelja u Končarevu.