Glamočić održao sastanak sa predstavnicima poljoprivrednih savetodavnih službi
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić održao je danas sastanak sa predstavnicima poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi Srbije i izjavio da je cilj da poljoprivredne službe budu povezane i da zajednički rade na rešavanju problema.
„Imali smo zaista jedan veoma konstruktivan sastanak gde smo sazvali sve poljoprivredne stručne službe sa cele teritorije Srbije“, rekao je Glamočić novinarima nakon sastanka u Beogradu. On je podsetio da stručne službe funkcionišu po dva principa, navodeći da službe na teritoriji Vojvodine, prema zakonom predviđenoj nadležnosti, funkcionišu po jednom, a službe u centralnoj Srbiji po drugom principu.
„Srbija mora biti jedinstvena. Sava i Dunav ne treba da budu reke koje razdvajaju, nego reke koje spajaju. Problemi poljoprivrede su svugde isti, i na jugu i na severu“, rekao je Glamočić. Naveo je da su ove godine vremenski uslovi bili različiti, pa je južno od Save i Dunava bilo više kiše i usevi su bolje prošli, dok je na severu bilo manje padavina, ali je istakao da se situacija u poljoprivredi menja iz godine u godinu. Glamočić je naglasio da Ministarstvo poljoprivrede bez stručnih službi ne bi moglo efikasno da sprovodi svoje aktivnosti.
„Imamo 34 poljoprivredne stručne službe u Srbiji, 22 na teritoriji centralne Srbije i 12 u Vojvodini, kao i 350 licenciranih savetodavaca. Ministarstvo poljoprivrede bi bez njih bilo kao da smo uzeli telo bez nogu i ruku“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, stručne službe predstavljaju produženu ruku Ministarstva do poljoprivrednika, jer su svakodnevno u direktnom kontaktu sa njima.
„Kada je ta komunikacija veoma brza i dobra, sa obe strane, poljoprivrednici će brže dobijati informacije, a nama je mnogo lakše da radimo direktno sa njima, koji su obrazovani, znaju svoj posao i stručno pomažu poljoprivrednicima“, rekao je Glamočić.
On je istakao da bez rada stručnih službi ne bi bilo moguće ni sprovođenje sistema eAgrar u praksi.
„Da njih, na primer, nije bilo, eAgrar bi ostao u domenu samo teorije, ne bi zaživeo u praksi“, rekao je Glamočić. Ukazao je i na problem visoke prosečne starosti poljoprivrednika, ocenivši da će ona, nažalost, biti još veća. On je naglasio da je zbog toga potrebno dalje razvijati stručne službe kako bi se sačuvala domaćinstva na selu. „Bez jakih sela nema ni jake države Srbije”, poručio je Glamočić.
Glamočić je naveo da se razgovaralo i o uvođenju novih savremenih sistema, pre svega LPIS sistema, odnosno sistema za identifikaciju zemljišnih parcela. „Bez uvođenja tog sistema mi nemamo pravu sliku na terenu ko zemlju obrađuje i kako će se uspoređivati podsticaji“, rekao je Glamočić. Kako je objasnio, reč je o sistemu koji integriše sve postojeće platforme, od eAgrara do Registra poljoprivrednih gazdinstava, a njegovo uvođenje predstavlja uslov za kasnije ostvarivanje podsticaja Evropske unije.
