Tamara Vučić u Njujorku na skupu prvih dama i gospode
Supruga predsednika Republike Srbije Tamara Vučić učestvovala je u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku na skupu prvih dama i gospode „Svet 2026: Pronalaženje stabilnosti u vremenima neizvesnosti“, posvećenom društvenoj otpornosti i iskustvima različitih zemalja u suočavanju sa krizama i globalnim izazovima.
Skup, održan na marginama 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predstavlja nastavak razgovora započetog na šestom Samitu prvih dama i gospode, koji je u avgustu u Kijevu okupio predstavnike 14 zemalja oko pitanja kako društva u vremenima nesigurnosti uspevaju da očuvaju snagu, koheziju i sposobnost da zajedno idu napred.
Govoreći o srpskom iskustvu, Tamara Vučić istakla je da su nesigurnost, nepredvidivost i neizvesnost postali trajna odlika međunarodnog okruženja i da se zato pitanje otpornosti više ne svodi na to da li ćemo biti izloženi dubokim potresima, već na to koliko ćemo spremno i sa koliko snage na njih odgovoriti. Ona je naglasila da otpornost podrazumeva sposobnost društva da i tokom kriznih perioda ostane zajednica, zasnovana na solidarnosti, poverenju i osećaju pripadnosti.
„Snažna društvena kohezija i nacionalno jedinstvo temelj su nacionalne otpornosti“, poručila je Vučić, ističući da jedinstvo ne znači ideološku homogenost, jednoobraznost ili odsustvo pluralizma mišljenja. Prema njenim rečima, moderna i zrela društva su upravo ona koja različitost umeju da pretvore u izvor snage, jer se pluralizam gradi na zajedničkom temelju identiteta i kolektivnog nacionalnog interesa koji u trenucima najvećih iskušenja povezuje i ujedinjuje ljude. Govoreći o elementima koji čine duboku infrastrukturu otpornosti srpskog naroda, Vučić je posebno izdvojila okupljanja, odnosno sabore, kao jedan od najvažnijih oblika zajedništva.
Podsetila je da je na avgustovskom Samitu u Kijevu govorila o slavi, porodičnom okupljanju u čast hrišćanskog svetitelja zaštitnika porodice, dok sabore vidi kao njen širi oblik, kao velike slave čitavog sela, grada ili naroda. Kao primer navela je Vukov sabor, koji se održava od 1933. godine i posvećen je sećanju na Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika.
„A jezik jednog naroda je duboki, trajni, nedeljeni i zajednički identitet“, istakla je Vučić, govoreći o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu kojim se vekovima čuva nacionalno pamćenje u knjigama, na spomenicima i u srpskim crkvama i manastirima. Ona je naglasila da je kultura način na koji jedan narod razume sam sebe, ali i način na koji se predstavlja svojim prijateljima u svetu. Kao još jedan specifičan element srpske otpornosti Vučić je izdvojila „inat“, reč koja, kako je navela, označava prkos i suprotstavljanje ne radi negacije drugog, već radi samoodbrane, mobilisanja unutrašnje snage i suprotstavljanja nepravdi.
„Inat je kao štit i nepresušan izvor otpora i otpornosti“, poručila je Vučić. Ona je ocenila da okupljanja, jezik, pismo, kultura i osobine koje su se oblikovale kroz istoriju nisu sporedni činioci otpornosti srpskog društva, već njena dubinska infrastruktura, „koren drveta“. „Kada znamo ko smo i odakle dolazimo, mnogo jasnije vidimo gde idemo, ali i cenimo i poštujemo različitost drugoga“, rekla je Vučić. Ona je naglasila da iz jasnog razumevanja sopstvenog identiteta može da nastane tolerancija koja nije ravnodušnost i prijateljstvo koje nije zasnovano na odricanju od sebe. „Zato Srbija danas svoj identitet, osnovu svoje društvene otpornosti, ne čuva od sveta, već sa njim ponosno ulazi u međunarodnu zajednicu partnera i prijatelja“, istakla je Vučić.
Izvor: Agencija Tanjug
