KRSTOVDAN – PRAZNIK ČASNOG KRSTA
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vozdviženje Časnog krsta, praznik poznat u narodu kao jesenji Krstovdan.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je Časni krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Nakon njenog otkrića, patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote. Otuda i naziv Vozdviženje Časnog krsta. Prema predanju, verujući narod je patrijarhu odgovorio molitvom „Gospodi pomiluj“, koja se dan-danas peva na pravoslavnim liturgijama.
Na ovaj praznik istovremeno se slavi i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja sve do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
Narodna verovanja i običaji
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje – jesenji 27. septembra i zimski 18. januara.
Vernici danas poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe, te je u narodu ukorenjena izreka: „Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti.“
Veruje se i da praznik predskazuje kakva će biti zima. Ako je na današnji dan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako Krstovdan protekne bez padavina, naredna godina će biti sušna.
Na jesenji Krstovdan bere se bosiljak, za koji se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.
Za razliku od mnogih drugih praznika koji su obeleženi crvenim slovom, kada se prema običajima ne preporučuju teški kućni poslovi, na Krstovdan važi drugačije pravilo. Prema narodnom verovanju, treba dobro srediti i očistiti kuću i pripremiti je za zimu. Postoji verovanje da će u suprotnom, cele godine sve „ići naopako“.
