Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo ostavku
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je večeras ostavku na tu funkciju, navodeći da želi da učestvuje na predstojećim parlamentarnim izborima kao običan građanin.
Aleksandar Vučić se prethodno obratio građanima ispred zgrade Predsedništva, koji su se okupili u velikom broju povodom njegove najave da će 27. septembra podneti ostavku, i zahvalio im na velikoj hrabrosti što su uvek bili uz svoju zemlju.
Ovom prilikom Vučić je podsetio na protekli period njegovog predsedništva i naveo da je bilo mnogo teških trenutaka, mnogo teških momenata, od kovida do ukrajinsko-ruskog sukoba, sukoba širom sveta, migracija i svega drugog.
Naglasio je da je su uspeli da svake godine snaže ekonomija kroz mir i stabilnost i još jednom se zahvalio svima koji su stali uz Srbiju na snazi i hrabrosti.
Vučić: Služio sam časno i pošteno dva predsednička mandata
Vučić je izjavio da je služio verno svim građanima i Srbiji i da je svoja dva predsednička mandata služio časno i pošteno.
„Hoću da vam u dve rečenice podnesem izveštaj: služio sam vam verno, svima vama, našoj otadžbini Srbiji. Služio sam časno i pošteno svoja dva predsednička mandata. Da li ću služiti Srbiji ili ne, ne znam, ali znam da sam ponosan na sve ono što smo zajedno uradili. Ponosan na to kako je Srbija promenila svoje lice. Ponosan na to koliko se odgovorno ponašamo… Ja hoću zajedno sa vama da se izborimo za pristojnu, modernu i normalnu Srbiju“, rekao je Vučić.
Podsetio je i na neke od teških trenutaka za vreme njegovog mandata kao predsednika Srbije.
„Kada sam mislio završena je priča oko Haškog tribunala, doneli su nam obavezujuće naloge da hapsimo ponovo naše ljude. Odbio sam i nijednog Srbina nisam isporučio Haškom tribunalu i ponosan sam na to… Mi smo danas jedina zemlja u Evropi koja ima svoj politički stav po pitanju krize u Ukrajini, u Evropi“, istakao je Vučić.
Naveo je da smo za vreme njegovog mandata u Srbiji sve vreme imali mir i stabilnost, kao i da je podignuta ekonomija i da je 14 godina stabilan kurs dinara.
Vučić je rekao da je najduže u srpskoj istoriji bio predsednik Republike, otkad je uvedena višestranačka demokratija.
Vučić: „Došao je čas odluke“
Aleksandar Vučić je izjavio, obraćajući se iz Predsedništva pred podnošenje ostavke na tu funkciju, da vođstvo znači donošenje teških odluka i odgovornost za svaku odluku.
Vučić je rekao da želi da obrazloži svoju odluku da podnese ostavku i da to, kako kaže, naziva ustavnim imenom.
„Dakle, i knjigu sam napisao. Možda ću da pročitam dve ili tri stranice, a ostalo ću iz srca i glave da govorim. ‘Došao je čas odluke. Istorija nas uči da se napredak nikada ne postiže slučajno, već kroz teške izbore, odgovornost pred sopstvenom savešću i odlučnost da se ide napred’ – to je izgovorio Vinston Čerčil kada se nalazio u sličnoj situaciji kao i ja večeras“, naveo je Vučić.
Posle godina na čelu države, kako je rekao, shvatite da napredak retko dolazi onoliko brzo koliko biste želeli.
„Takođe, vođstvo znači donošenje teških odluka i odgovornost za svaku odluku. U tom istom duhu, predsednik Kine Si Đin Pin kaže: ‘Nikad ne zaboravite zašto ste počeli i ostvarićete svoju misiju’…“, rekao je Vučić.
Vučić: Danas je dan kada podnosim ostavku
Vučić je izjavio da je danas dan kada podnosi ostavku,zahvalio je građanima koju su mu u dva navrata poklonili poverenje i uputio nekoliko reči o novom poglavlju pred Srbijom i šta je to što bi oni koji dobiju novo narodno poverenje morali da urade.
Rekao je da je u odnosu na prethodne periode Srbija danas nisko zadužena zemlja, „duplo niže zadužena zemlja nego najrazvijenije zemlje Evropske unije“. On je istakao da je Srbija na 43 odsto stope javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod, prosek u Evropskoj uniji je 84,85 odsto i dodao da je stopa zaposlenosti drastično bolja.
Potpisivanje ostavke
Vučić je u Predsedništvu Srbije, posle obraćanja javnosti, potpisao tekst ostavke koju će proslediti parlamentu.
„Ja sada potpisujem tekst sledeće sadržine: ‘Na osnovu člana 116, stav 5 Ustava Republike Srbije, podnosim ostavku na dužnost predsednika Republike“, naveo je Vučić.
Naveo je da će 28. septembra ujutro predati dužnost predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić, koja će biti v.d. predsednika.
Dodao je da do kraja decembra moraju biti održani predsednički izbori.
„Dakle, do kraja decembra moraćemo da imamo održane predsedničke izbore, prvi krug predsedničkih izbora, a pre toga, kao što znate, 25. oktobra imamo parlamentarne izbore…“, rekao je Vučić.
Mandat Vučiću prestaje kada ostavka stigne u Skupštinu
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koja sutra 28. septembra preuzima dužnost na mesto v.d. predsednika, posle podnošenja ostavke Aleksandra Vučića, može ostati na tom mestu najduže 90 dana.
Kako je predviđeno Ustavom i zakonom, mandat predsednika Republike prestaje onog trenutka kada pismena ostavka stigne u Narodnu skupštinu.
Kako se navodi u Zakonu o predsedniku, dok zamenjuje predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine ovlašćen je da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Narodnu skupštinu, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane Republike Srbije i da komanduje Vojskom Srbije.
Takođe, kako se navodi, predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.
Predsednik Narodne skupštine je dužan i da raspiše izbore za predsednika Republike.
Kako je definisano zakonom, ako predsedniku Republike prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori se raspisuju tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana, a kao dan glasanja određuje se neradni dan.
Redovni izbori za predsednika Republike održavaju se svakih pet godina, koliko traje mandat predsednika, osim u slučaju vanrednih predsedničkih izbora, koji se sprovode kada je predsednik sprečen da obavlja tu dužnost ili mu prestane mandat pre isteka vremena.
Mandat mu prestaje pre roka u slučaju podnošenja ostavke ili donošenja odluke o njegovom razrešnju.
Izbore sprovode organi koji su nadležni za sprovođenje izbora za narodne poslanike, odnosno Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori.
Kandidate za predsednika Republike mogu da predlažu političke stranke upisane u Registar političkih stranaka, koalicije političkih stranaka i grupe građana.
Predlaganje kandidata za predsednika Republike vrši se podnošenjem predloga kandidata neposredno Republičkoj izbornoj komisiji u pismenom i elektronskom obliku na propisanom obrascu najkasnije 20 dana pre dana glasanja.
Uz predlog kandidata, svaki predlagač podnosi najmanje 10.000 pismenih izjava birača da podržavaju predloženog kandidata na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija i koje su overene pre isteka roka za podnošenje predloga kandidata.
Redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje se žrebom na sednici Republičke izborne komisije, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.
Svakom biraču obavezno se, najkasnije pet dana pre dana glasanja dostavlja poziv za glasanje koji sadrži: dan i vreme glasanja, broj i adresu biračkog mesta i broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska.
Na dan glasanja, biračka mesta se otvaraju u 7.00 časova, a zatvaraju u 20.00 časova.
Glasanje se obavlja na biračkim mestima u Republici Srbiji, kao i na biračkim mestima u inostranstvu (po pravilu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije).
Birač glasa na biračkom mestu u zemlji prema prijavljenom prebivalištu, s tim da postoji mogućnost da, umesto u mestu prebivališta, birač glasa u mestu privremenog boravišta, o čemu mora da obavesti opštinu boravišta najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana glasanja.
Glasanje se vrši zaokruženjem rednog broja ispred imena i prezimena kandidata za kojeg se glasa, a birač može da glasa samo za jednog kandidata sa glasačkog listića.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, Republička izborna komisija u roku od tri dana od dana kada je ukupan izveštaj o rezultatima izbora postao konačan donosi rešenje kojim određuje da se ponovi glasanje u roku od 15 dana od dana donošenja tog rešenja o ponavljanju glasanja (drugi krug izbora).
Dan ponovnog glasanja određuje Republička izborna komisija, s tim da glasanje mora da bude u danu u kojem se ne radi.
Na ponovnom glasanju (u drugom krugu izbora) učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova na prvom glasanju, pri čemu je na glasačkom listiću na ponovnom glasanju prvi po redosledu onaj kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. Redosled kandidata koji imaju isti broj glasova utvrđuje se prema redosledu na prvom glasanju.
Više od dva kandidata učestvuju na ponovnom glasanju ako ih više deli prvo ili drugo mesto.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je na ponovnom glasanju dobio najveći broj glasova.
Ako na ponovnom glasanju kandidati dobiju isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja o ponavljanju glasanja.
Republička izborna komisija u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, koje donose lokalne izborne komisije za sva biračka mesta na njenoj teritoriji, donosi i objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ ukupan izveštaj o rezultatima izbora za sva biračka mesta.
Mandat predsedniku Republike počinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom.
Izvor: Agencija Tanjug
