Migrena nije samo glavobolja: Kada bol postaje alarm i zašto previše lekova može da pogorša stanje

Glavobolja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema, ali iza bola koji mnogi pokušavaju da ublaže tabletom mogu da se kriju različita stanja – od primarnih glavobolja, poput migrene i tenzijske glavobolje, do ozbiljnih oboljenja koja zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Poseban problem predstavlja prekomerna upotreba lekova protiv bolova, koja može da dovede do još češćih glavobolja i začaranog kruga iz kojeg se pacijent teško samostalno izvlači.

O tome kako prepoznati različite vrste glavobolja, kada je neophodno potražiti lekarsku pomoć i koje mogućnosti savremena medicina pruža pacijentima, u emisiji „Hipokrat“ govorio je dr Vanja Trkulja, specijalista neurologije Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.

Migrena i tenzijska glavobolja nisu isto

Glavobolje se, prema rečima dr Trkulje, u osnovi dele na primarne i sekundarne. Kod primarnih glavobolja sam bol predstavlja osnovni poremećaj, dok su sekundarne posledica nekog drugog zdravstvenog problema, zbog čega je važno utvrditi njihov uzrok.

Među najčešćim primarnim glavoboljama nalaze se migrena i tenzijska glavobolja, dok je klaster glavobolja ređa, ali može biti izuzetno intenzivna.

Migrena se najčešće prepoznaje po pulsirajućem bolu, uglavnom na jednoj strani glave, koji se pogoršava fizičkom aktivnošću. Pacijentima često smetaju svetlost, buka i mirisi, a mogu se javiti mučnina i povraćanje. Napad obično traje od četiri do 72 sata.

Za razliku od migrene, tenzijska glavobolja najčešće se javlja obostrano, sa osećajem pritiska ili stezanja, kao da je glava obuhvaćena obručem. Bol je obično blažeg ili umerenog intenziteta i ne pogoršava se fizičkom aktivnošću. Stres, napetost mišića vrata, nedovoljan odmor i određene životne navike mogu doprineti njenom nastanku.

Migrena može biti praćena aurom – prolaznim neurološkim simptomima koji prethode glavobolji ili je prate. Najčešće su to svetlucanje, cik-cak linije i druge smetnje vida, a mogu se javiti i senzitivne smetnje ili teškoće u govoru.

Hormonalne promene takođe mogu imati značajnu ulogu. Kod pojedinih žena napadi migrene povezani su sa menstrualnim ciklusom, odnosno promenama nivoa estrogena.

Iznenadna, najjača glavobolja zahteva hitnu reakciju

Posebno upozorenje odnosi se na glavobolju koja nastaje iznenada i dostiže izuzetno jak intenzitet, naročito ako je to najjači bol koji je osoba ikada doživela.

„Prva, najjača ikada doživljena glavobolja“ razlog je za hitan odlazak u urgentni centar, naglašava dr Trkulja.
Takva glavobolja može biti znak krvarenja u mozgu. Na ozbiljno stanje mogu ukazivati i glavobolja praćena povišenom temperaturom, kao i bol koji se prvi put javlja nakon povrede glave.

Važno je ne čekati da bol prođe sam od sebe i ne oslanjati se samo na lekove iz apoteke. U ovakvim situacijama neophodna je hitna medicinska procena.

Previše lekova može da izazove još više glavobolja

Jedan od problema sa kojima se neurolozi sve češće susreću jeste glavobolja povezana sa prekomernom upotrebom lekova. Pacijenti, pokušavajući da zaustave bol, vremenom počinju da uzimaju analgetike sve češće, a terapija postaje sve manje delotvorna.

Prema objašnjenju dr Trkulje, rizik zavisi od vrste leka i broja dana tokom kojih se koristi. Kod jednostavnih analgetika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput ibuprofena, diklofenaka i naproksena, prekomerna upotreba povezuje se sa uzimanjem tokom najmanje 15 dana mesečno, dok se kod triptana i nekih drugih lekova za akutno lečenje migrene problem može javiti već pri upotrebi tokom najmanje deset dana mesečno, u periodu dužem od tri meseca.

Zato je važno da se lekovi ne uzimaju nekontrolisano i da pacijenti sa učestalim napadima razgovaraju sa lekarom o odgovarajućem planu lečenja.

Kada glavobolje postanu česte, rešenje nije nužno u još većem broju tableta protiv bolova. U određenim slučajevima potrebno je uvesti preventivnu terapiju koja se uzima redovno, sa ciljem da se smanje broj napada i potreba za lekovima koji se koriste kada bol već počne.

Izbor terapije zavisi od vrste glavobolje, drugih zdravstvenih stanja, uzrasta i individualnih karakteristika pacijenta.

Dnevnik glavobolje pomaže u postavljanju dijagnoze

Da bi se glavobolja pravilno dijagnostikovala i odredila odgovarajuća terapija, veoma je važno da pacijent prati svoje simptome.

Dr Trkulja preporučuje vođenje dnevnika glavobolje, u kojem se beleže koliko dana mesečno bol traje, koliko je intenzivan, kakvog je karaktera, koji simptomi ga prate i da li primenjeni lekovi pomažu.

Ovi podaci lekaru omogućavaju da bolje proceni obrazac javljanja glavobolje i utvrdi da li je potrebno promeniti terapiju ili sprovesti dodatnu dijagnostiku.

Posebnu pažnju treba obratiti na promenu ranijeg obrasca: ako glavobolje postaju znatno češće, jače ili drugačije nego ranije, potrebno je javiti se lekaru.

Savremena terapija pruža novu nadu pacijentima sa migrenom

U Kliničko-bolničkom centru Zvezdara otvorena je ambulanta za glavobolje, namenjena pacijentima kojima je potrebna specijalistička procena i lečenje, naročito onima sa primarnim glavoboljama koje se teško kontrolišu.
Kako je naveo dr Trkulja, u ovoj ustanovi primenjuje se i inovativna preventivna terapija monoklonskim antitelima, među kojima su erenumab i fremanezumab. Ovi lekovi deluju na mehanizme povezane sa peptidom CGRP, koji ima važnu ulogu u nastanku migrenskog bola.

Prema njegovim rečima, kod odabranih pacijenata koji su ranije imali približno deset napada mesečno, nakon uvođenja terapije broj glavobolja smanjen je na dva ili tri mesečno.

Ipak, ova terapija nije namenjena svakom pacijentu sa migrenom. Prema objašnjenju sagovornika, neophodni su odgovarajuća dijagnostička obrada, procena neurologa i ispunjavanje propisanih kriterijuma, uključujući nedovoljan odgovor na prethodne preventivne terapije.

Zbog toga je važno da pacijenti najpre razgovaraju sa svojim izabranim lekarom, koji ih, kada postoji indikacija, može uputiti na odgovarajuću specijalističku procenu.

Glavobolja ne mora da se trpi

Migrena i druge primarne glavobolje mogu biti dugotrajne i značajno uticati na svakodnevni život, ali postoje načini da se njihova učestalost i intenzitet smanje. Pravovremena dijagnoza, pravilno odabrana terapija i praćenje simptoma ključni su za bolju kontrolu bolesti.

Najvažnije je prepoznati kada glavobolja odstupa od uobičajenog obrasca, ne preterivati sa lekovima protiv bolova i potražiti stručnu pomoć kada napadi postanu učestali ili ometaju svakodnevno funkcionisanje.
A kada se javi iznenadna, izuzetno jaka glavobolja, ne treba čekati – neophodna je hitna medicinska procena.