BITKA ZA AMERIČKI KONGRES

Midterm elections ili Međuizbori u Sjedinjeni Američkim Državama se tradicionalno održavaju na sredini mandata aktuelnog predsednika SAD. Ono što je takođe tradcionalno u SAD je da aktuelni predsednik gubi međuizbore, bez obzra da li je republikanac ili demokrata i bez obzira kako je radio. U modernoj političkoj istoriji SAD-a, trend da opozicija osvaja Kongres tokom međuizbora postao je gotovo neizbežan. Samo u osam navrata od uvođenja direktnih izbora za Senat predsednikova stranka je uspela da poveća broj mesta u nekom od domova Kongresa, a samo dva puta u oba doma istovremeno. Poslovično, stranka koja je izgubila Belu kuću koristi međuizbore kao prvu šansu za političku osvetu i mobilizaciju svog članstva. Američkim biračima međuizbori služe za ograničenje moći predsednika, odnosno balansiranje između Bele kuće i Kongresa, kako ne bi apsolutna moć bila u jednoj osobi.

KO SE BIRA DANAS

Danas se bira svih 435 članova Predstavničkog doma (donji dom sa dvogodišnjim mandatom) i 35 od 100 senatora u Senatu (gornji dom sa šestogodišnjim mandatom). Trenutno, Republikanci drže tesnu većinu u oba doma Kongresa (53 prema 47 u Senatu). Prema informacijama iz SAD demokratama se daje veća šansa za preuzimanje kontrole nad Predstavničkim domom, dok istraživaja pokazuju veliku neizvesnost kada je u pitanju Senat. Ono što je Trampu danas najvažnije je da i dalje zadrži kontrolu nad Kongresom, jer u suprotnom, imaće mnogo prepreka u sprovođenju svoje politike, odnosno biće mu krajnje teško progurati bilo kakav zakon kroz Kongres. Na današnjim američkim međuizborima pravo glasa ima oko 210 miliona Amerikanaca. U svakom slučaju, američki izbori nikoga u svetu ne ostavljaju ravnodušnim i ne treba objašnjavati zašto.