TRAMP, PUTIN I SI – DA LI JE ŠENŽEN NOVA JALTA?

Diplomatski izvori u Vašingtonu, Moskvi i Pekingu najavljuju “istorijski samit” trojice lidera, Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga za četvrtak 19.11. u kineskom gradu Šenžen, gde se održava Forum Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (engl. Asia-Pacific Economic Cooperation, skraćeno APEC).

KO KOGA OBEZBEĐUJE

Kada vidimo da se najavljuje sastanak trojice najčuvanijih lidera sveta, to je znak za totalnu mobilizaciju bezbednosnih službi. Da krenemo od Trampa. Prvog čoveka SAD obezbeđuje američka Tajna služba i ceo tim ljudi koji brine o mnogobrojnim detaljima. Kada predsednik SAD putuje negde, agenti tajne službe stižu na datu lokaciju ranije i obavljaju sve potrebne pripreme. To uključuje identifikovanje potencijalnih rizika, pakovanje vrećica s predsednikovom krvnom grupom, čekanje obližnjeg dodatnog aviona i proveravanje onoga što vrhovni komandant jede (doslovno – osigurava se da hrana nije otrovana). Agenti tajne službe moraju da očiste vazdušni prostor na aerodromu tokom predsednikovog dolaska, zatraže obezbeđivanje predsednikove rute u gradu, identifikuju okolne bolnice i obezbede bezbedne lokacije za predsednika u slučaju napada. Limuzina otporna na bombe nazvana “Zver” koristi se prilikom Trampovih poseta drugim državama. Upadljivo vozilo od osam tona – zvanično poznato kao Predsednički državni automobil Cadillac prevozi se preko okeana transportnim avionima vazduhoplovstva. Poseduje oklopna vrata debljine osam inča, iste težine kao ona na avionu Boing 747 i dizajnirana da potpuno zapečati putničku kabinu nakon hemijskog ili biološkog napada. Taster za uzbunu i unutrašnji kiseonik su takođe instalirani u zadnjem delu vozila. Vozilo je takođe otporno na metke, opremljeno je oružanom opremom, mitraljezima sačmaricama i bacačima suzavca. Takođe ima ojačane, neprobojne gume, kamere za noćni režim, GPS praćenje, šasiju ojačanu čelikom i sistem za gašenje požara u prtljažnom prostoru. Satelitski telefon instaliran u vozilu omogućava komunikaciju sa bilo kojeg mesta u svetu.

PUTIN

Putina čuvaju “dvospratno“ – obezbeđuju ga ljudi koje vidimo i još više onih “nevidljivih“. Federalna zaštita (FSO) koja štiti prvog čoveka Rusije je moćna, višenamenska i izuzetno tajnovita agencija. Teško da postoji nepristupačnija ruska snaga bezbednosti – samo se mogu pretpostaviti njene aktivnosti. Nema javnih podataka o njenom radu, nema javno dostupnih izveštaja. Pripadnici ruske Federalne službe zaštite, koji štite predsednika Ruske Federacije naoružani su specijalnim pištoljima SR-1 Vektor, dok se u njihovoj pratnji nalaze i oni sa dugim cevima, prenosivim protivavionskim projektilima i protivtenkovskim bacačima. Bezbednost prvog čoveka Rusije se sastoji iz četiri koncentrična kruga odbrane koji proveravaju svaku potencijalnu pretnju. Obezbeđenje uvek nosi specijalne aktovke koje se jednim potezom otvaraju u neprobojne štitove za zaklanjanje predsednika. Jedan od kofera koji prati Putina jeste i čuveni nuklearni kofer za izdavanje strateških komandi Generalštabu u Moskvi. Zanimljiva je i „Poo torba“ (prikupljanje uzoraka): Tokom putovanja u inostranstvo (praksa zabeležena još 2017. u Francuskoj), posebni agenti sakupljaju predsednikov feces i urin u specijalne torbe i vraćaju ih u Rusiju kako strane službe ne bi mogle da analiziraju njegovo zdravstveno stanje. Putin koristi blindiranu limuzinu Aurus Senat, uz podršku specijalno opremljenih automobila, aviona i stotina snajperista na terenu. Poseban segment obezbeđenja je i kuhinja predsednika. Pre nego što počnu da rade, kuvari moraju da se istuširaju i obuku čista odela, a sva jela prolaze specijalnu kontrolu u laboratorijama. Putinu se donosi hrana u zapečaćenim posudama. Kuvari obavezno na inostrana odredišta stižu pre Putina.

SI

Kineskog predsednika Si Đinpinga obezbeđuje Centralni biro za gardu, elitna jedinica direktno podređena Generalnom birou Centralnog komiteta Komunističke partije Kine. Prilikom poseta i dolazaka na međunarodne skupove, Sija prati strogo organizovan prsten ličnih telohranitelja u tamnim odelima, belim košuljama i kravatama koji se kreću u neposrednoj blizini predsednika. Zanimljivo je da kinesko obezbeđenje veoma blisko sarađuje sa lokalnim snagama reda. Na primer, tokom posete Srbiji 2024. godine, bezbednost predsednika Sija čuvalo je je više od 6.500 pripadnika MUP-a Srbije, uz pratnju lovačkih aviona MiG-29 i garde Vojske Srbije. Telohranitelji kineskog predsednika u rukama nose naizgled obične crne poslovne tašne. U pitanju su specijalni kevlarski štitovi koji se pritiskom na dugme rasklapaju u neprobojni pokrivač za zaštitu predsednika. Prema izveštajima medija kao što je South China Morning Post, pojedine tašne su modifikovane tako da sadrže skriveno automatsko oružje. Prilikom dolaska na aerodrome ili javne događaje, grupa od desetak agenata trči ili brzo hoda tik uz predsedničku blindiranu limuzinu Hongqi N701, formirajući živi zid dok vozilo ne stane i dok predsednik ne uđe u objekat. Sijevo obezbeđenje ima nultu tolerancija na narušavanje prostora.

fotocommons.wikimedia.org/wiki/File:The_Yalta_Conference,_February_1945_NAM234.jpg">War Office official photographer, Public domain, via Wikimedia Commons

DA LI ŠENŽEN MOŽE BITI NOVA JALTA ?

Pre nego što odgovorimo na to pitanje, potrebno je odgovoriti na sledeće: Da li se može o Ukrajini bez Ukrajine, da li se može o Iranu bez Irana, da li se može o Tajvanu bez Tajvana, da li se može o Palestini bez Palestinaca… Što se tiče Jalte, ta konferencija, poznata i kao Krimska konferencija, održana je od 4. do 11. februara 1945. godine u palati Livadija na Jalti (Krim -SSSR). Bio je to istorijski sastanak lidera savezničkih sila u Drugom svetskom ratu, a učestvovali su predsednik SAD Franklin D. Roosevelt, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Winston Churchill i generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Tada je dogovorena podela Nemačke na četiri okupacione zone (američku, britansku, sovjetsku i francusku), kao i posebna podela Berlina. Odlučeno je da istočna granica Poljske bude pomerena na zapad (SSSR je dobio oko 40% predratne teritorije Poljske, dok je Poljska kompenzirana nemačkim teritorijama). Sovjetski Savez je dobio snažan uticaj u Istočnoj Evropi uz obećanje o „demokratskim izborima“. Dogovoreno je formiranje nove svetske organizacije za očuvanje mira i uspostavljen sistem veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Današnje okolnosti nisu ni približne onima iz 1945. godine, tako da se većina analitičara slaže da od Šenžena ne treba očekivati epohalne odluke kao što je to bilo na Jalti. Teme koje se očekuju su najveće globalne krize, od ratova u Ukrajini i Iranu do nuklearnog oružja i veštačke inteligencije. Međutim, dnevni red je još uvek nepoznat, ali je poznato da Tramp, Putin i Si dolaze sa različitim pogledima na najveće svetske probleme. Tramp voli improvizacije i za njega je sve to jedan veliki rijaliti, ali on dolazi veoma oslabljen nedavnim porazom svoje Republikanske stranke na izborima i kao lek mu je potrebna bilo kakva diplomatska pobeda. Putin i Si nemaju unutrašnjih problema te prirode i oni daleko rasterećeniji dolaze na taj samit. Ostalo ćemo videti…