SOFRONIJEVIĆ: Ove godine sa završavaju još dva koridora

Ministarka Sofronijević je u intervjuu za Tanjug rekla da u ovoj godini očekuje početak radova na izgradnji brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe“ koja bi povezala Sopot, Mladenovac, Lazarevac, Aranđelovac, Topolu, Raču, Lapovo, Veliku Planu, Svilajnac, Despotovac i Bor.

PRUGA BEOGRAD-BUDIMPEŠTA

Maj je najkasniji rok za puštanje u saobraćaj voza Beograd-Budimpešta, a planiran je rad na gradnji brze pruge od Beograda do Niša, na prvoj deonici Stalać – Đunis. Takođe će do decembra 2026. godine u okviru priprema za održavanje specijalizovane izložbe EXPO 2027 biti završena izgradnja pruge Zemun polje – Aerodrom Nikola Tesla – Nacionalni stadion.

Kada je reč o auto-putevima i brzim saobraćajnicama, ministarka kaže da je do 2013. godine, dakle za oko 65 godina, u Srbiji izgrađeno 596 kilometara, a da je samo od 2013. do kraja 2025. taj broj porastao na 622,7 kilometara.

MORAVASKI KORIDOR

Podsetila je da je tokom decembra 2025. puštena u saobraćaj deonica Vrnjačka Banja – Vrba čija je dužine 14 kilometara. Izgradnja Moravskog koridora (Pojate-Preljina) počela je 2019. godine kod Kruševca. Saobraćajnica će povezati sve veće gradove centralne Srbije – Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik, Kruševac, Stalać i Ćićevac, kao i Koridor 10 i autoput „Miloš Veliki“ (Koridor 11).

FRUŠKOGORSKI KORIDOR

Što se tiče Fruškogorskog koridora, ministarka ističe da će određene deonice biti puštene u saobraćaj u 2026. godini, ali da se kompetan završetak radova očekuje u 2027. godini. Inače, radovi na Fruškogorskom koridoru su počeli 2021. U pitanju je putni pravac Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica – granica sa Bosnom i Hercegovinom koji bi Vojvodinu povezao sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, ali i posredno Srbiju sa BiH, Hrvatskom i Rumunijom. Ministarka je dodala da se u ovoj godini očekuje i kompletan završetak Dunavskog koridora, odnosno putnog pravca od skretanja sa autoputa Beograd – Niš kod Požarevca do Velikog Gradišta i Golupca.

„VOŽD KARAĐORĐE“

Kada je u pitanju brza saobraćajnica „Vožd Karađorđe“, ministarka navodi da će početkom godine biti doneta odluka o izboru najbolje ponude.

 „Trenutno su na stolu ponude tri kineske kompanije. U pitanju je koridor dužine 242 kilometra koji će se graditi po fazama. Prvu faza je duga oko 82,7 kilometara i ide od Čibutkovice do Orašca i od Petlje Mali Požarevac do Aranđelovca. Očekujemo da prvi pripremni radovi na ovoj deonici, kao prvoj fazi, počnu negde u aprilu ili maju ove godine“, rekla je Sofronijevićeva.

Brza saobraćajnica „Vožd Karađorđe“ ima za cilj da poveže Šumadiju sa zapadnom i jugozapadnom Srbijom, ali i sa glavnim autoputevima u zemlji.

ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ

Kada je u pitanju železnički saobraćaj, izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta predstavlja jedan do najvećih investicionih i infrastrukturnih projekata u ovom delu Evrope, a građanima će biti dostupna već na proleće, a ostalo je da se Beograd poveže sa Budimpeštom, odakle će biti povezana sa ostatkom Evrope.

Rok za završetak rekonstrukcije pruge Niš – Dimitrovgrad, započete 2023. godine, je 2027. godina. Elektrifikacijom i završetkom ove pruge u Srbiji, ceo taj koridor biće elektrifikovan.

Dodala je da je izgradnja brze pruge između Beograda i Niša, duge 230 kilometara, podeljena na tri deonice, da je sa turskim izvođačem već potpisan ugovor, ali da se radi na izradi tehničke dokumentacije.

„Vrednost ovog projekta procenjuje se na oko 2,77 milijardi evra, a Evropska unija nam je dala grant za izgradnju ove pruge u iznosu od 600 miliona evra“, istakla je Sofornijevićeva.

EKSPO 2027.

U okviru priprema za održavanje Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027, počeli su radovi na izgradnji železničke pruge Zemun polje – Aerodrom Nikola Tesla – Nacionalni stadion.

„Mislim da ćete imati jednu ekskluzivnu vest, kada je ova pruga u pitanju, a to je da se od stanice Zemun polje trenutno postavljaju šine i pragovi. Ta pruga će imati ogroman značaj, jer stavlja Beograd u red prestonica koje od aerodroma imaju prugu do centra grada“, naglasila je Sofronijevićeva.

LEGALIZACIJA OBJEKATA

Kada je reč o novoj legalizaciji objekata, u vidu posebnih uslova za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, do sada je pristiglo 511.748 prijava, a Sofronijevićeva kaže da su do sada građani najviše prijavljivali kuće i pomoćne objekte.

Ministarka očekuje da bi ceo proces mogao da bude gotov u roku od dve do tri godine i napominje da se postupak završava upisom objekta u katastar.

„Svi naši građani koji upisane objekte po ovom zakonu žele da adaptiraju, rekonstruišu, dograde, imaće tu mogućnost, ali će to morati da učine u skladu sa važećim planskim dokumentom i potrebnom tehničkom dokumentacijom za tu vrstu objekta“, objasnila je Sofronijevićeva.

Prijave nelegalnih objekata po osnovu zakona „Svoj na svome“ počele su 8. decembra i trajaće do 5. februara.

AVIO-SAOBRAĆAJ

Govoreći o avio-saobraćaju, ministarka je istakla da nacionalna avio-kompanija Er Srbija beleži rekordne rezultate.

„Na Svetog Nikolu premašen je rekord od 4,4 miliona prevezanih putnika. Mi očekujemo da bude oboren rekord bivšeg JAT-a od 4,5 miliona prevezanih putnika. Planira se šest novih avio-linija u ovoj godini, a 23. maja imaćemo prvi direktan let od Beograda do Toronta. Karte su već u prodaji i mogu se kupiti“, rekla je ministarka za Tanjug.

U mreži letova Er Srbije će se tokom 2026. po prvi put naći Baku, Santorini, Sevilja, Tenerife i Tromzo, dok se direktna avio-linija za Toronto uspostavlja nakon 30 godina, kada je realizovan poslednji let JAT-a između Beograda i ovog kanadskog grada.