Sutra 27 godina od Račka – neosnovane optužbe bile povod za NATO bombardovanje

U selu Račak, u opštini Štimlje na Kosovu i Metohiji 15. janaura 1999. godine dogodio se sukob snaga bezbednosti SRJ sa pripadnicima tzv. OVK, a taj događaj sa potpuno lažnim tumačenjem, uzet je kao povod za NATO bombardovanje SR Jugoslavije dva meseca kasnije. Šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker optužio je sutradan, 16. januara 1999. srpske snage da su, navodno, prethodnog dana, masakrirale 45 nenaoružanih Albanaca u selu Račak.

U stvarnosti bila je reč o pripadnicima terorističke takozvane „Oslobodilačke vojske Kosova“ koji su napadali snage bezbednosti Srbije i SRJ, kao i brojne civile pri čemu je više osoba ubijeno. U to vreme u zoni Račka, odnosno Štimlja, delovala je 161. brigada takozvane OVK. Na toj teritoriji od jula 1998. do januara 1999. ubijene su 24 osobe, a 25 je ranjeno, kako pripadnici Policije Srbije ili Vojske Jugoslavije tako i civili. Teroristi takozvane OVK tokom poslednja tri meseca 1998. i januara 1999. na prostoru Štimlja ubili su Sinišu Mihajlovića, Nazmija Alurija, Sašu Jankovića, Ranka Đorđevića, Svetislava Pešića, kao i civile Envera Gašija i Miftara Resenija.

Neposredan povod za policijsku akciju u selu Račak, 15. januara 1999. bilo je ubistvo policajca Svetislava Pržića 10. januara i trojice njegovih kolega dva dana ranije. Usledila je, policijska akcija u ranim jutarnjim satima 15. januara, pošto je ustanovljeno da se civili ne nalaze u selu. Taj događaj, sa potpuno lažnim tumačenjem, uzet je kao povod/izgovor za NATO bombardovanje SR Jugoslavije dva meseca kasnije, a na osnovu izveštaja verifikacione komisije OEBS-a kojom je rukovodio Vilijam Voker, američki diplomata upamćen po nizu mračnih uloga tokom službovanja u Latinskoj Americi, Salvadoru, Boliviji, Brazilu, Peruu, Hondurasu, Argentini, u vreme hladnog rata. Slične ili istovetne aktivnosti nastavio je devedesetih u Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu, a konačno na Kosovu i Metohiji.

U Vokerovom izveštaju tvrdilo se da su u Račku ubijeni civili uprkos dokazima koji su govorili drugačije. Pošto je antiterorištička akcija policije s ciljem razbijanja terorističke grupe smeštene u tom selu uspešno izvedena, Vilijam Voker, čelnik Verifikacione misije OEBS na Kosovu, insistirao je da se u selu Račak dogodio „masakr nedužnih civila“. Njegova sasvim lažna optužba imala je za cilj da se, pred svetskom javnošću, opravda predstojeća, odavno planirana, vojna agresija na Srbiju, odnosno SRJ. Sve vreme tokom akcije u Račku prisustvovali su i posmatrači Verifikacione misije OEBS na Kosovu, kao I predstavnici medija, Rojtersa i američkog Asošijeted presa. U akciji je učestvovalo 135 policajaca, uglavnom pripadnici Posebne jedinice. Zapovednik je bio Goran Radosavljević poznat kao Guri. Pripadnici tzv. OVK pozvani su na predaju, pre napada. U kući Mustafe Mehtija u Račku bio je smešten štab takozvane OVK.

Pretpostavljalo se da se u selu nalazi oko stotinu pripadnika tzv OVK. Pripremljeni su takođe improvizovani bunkeri, iskopani rovovi. Teroristi takozvane OVK, osim streljačkim naoružanjem, dejstvovali su minobacačima i raketnim bacačima. Oko 15.00 časova borbe u Račku su okonačane, razbijanjem utvrđene grupacije tzv. OVK. Policija je u selu zaplenila automatsko streljačko oružje, dva mitraljeza, ručne bacače, bombe, mine, municija. Potom je usledila presudna greška, povlačenje policijskih snaga, pošto je operacija uspešno okončana. Sutradan, 16. januara oko 13.00 časova, u Račak je ušao Vilijem Voker. Paralelno, državnom istražnom timu Srbije onemogućen je ulazak u selo. Posle razgovora sa prvacima tzv. OVK, koji su se vratili u selo pošto se policija povukla, prisutnim reporterima Voker iznosi tvrdnju da su u Račku stradali civili. Zatim, istog dana, u 17.00, Voker na konferenciji za medije u Prištini, u središtu OEBS izjavljuje da se u Račku „dogodio masakr“ te da je posmatračka misija izbrojala 45 tela. Pristup istražnom timu Srbije i sudiji sudiji Danici Marinković, s ciljem stručne istrage onemogućen je i 17. januara. Policija je stoga bila primorana da ponovo, pod borbom, zauzme selo kako bi pristup istražiteljima bio moguć.

Državni istražni tim je tako istragu počeo tek u ponedeljak, 18. januara. U selo su ušli oko 14.00. Posmrtni ostaci stradalih pronađeni u džamiji, preneti su u Prištinu radi obdukcije. Istovremeno, borbe u okolini Račka nastavljaju se i sutradan 19. Januara, kada je ubijen zamenik komandira policije stanice Uroševac, a dvojica policajaca su ranjeni. U Prištini, istražitelji identifikuju 37 lica. Poreklo tri osobe nije razjašnjeno, pretpostavlja se da nisu bili muslimani. Među stradalima bila je i jedna ženska osoba, kćerka zapovedanika tzv. OVK koja je takođe učestvovala u borbama. Parafinske rukavice pokazale su da su gotovo svi koristli oružje. Svi poginuli stradali su dejstvom vatrenog oružja, takođe nije bilo tragova drugačijih dejstava nad njima. Nekoliko dana potom istrazi se priključio i tim patologa iz Finske koji je predvodila Helena Ranta. Ona će, kao zastareo, osporiti valjanost metod parafinske rukavice. Ipak, nalazi patologa iz Finske nisu se bitno razlikovali od nalaza tima iz Srbije, kada je reč o uzrocima smrti stradalih. Svejedno, tokom konferencije za štampu koju je Ranta držala u Prištini 17. marta, u prostorijama OEBS, izjavljuje da se dogodio „zločin protiv čovečnosti“ izbegavši odgovor na pitanje kako su poginuli. Po njenim rečima, žrtve su bili civili, nenaoružani, pošto „u džepovima nisu imali municiju“. Savet NATO je odluku o ubrzanim pripremama napada na Srbiju (SRJ) i razmeštanju trupa u graničnim oblastima doneo na zatvorenom sastanku još 2. jula 1998. A pretnje da će uslediti napad snaga NATO na Srbiju, postojale su od samog početka krize na prostoru bivše Jugoslavije, ranih devedesetih. Agresija na Srbiju/SRJ bila je potpuno pripremljena još poslednjih meseci 1998, kada se čekalo samo naređenje za napad.

Račak je bio samo lažno opravdanje, podržano histeričnom propagandom zapadnih medija. Bil Klinton, predsednik SAD, novinarima je 19. marta govorio o „deci i ženama pokošenim rafalima nakon što su primorani da kleče u prašini“. Medlin Olbrajt, državni sekretar SAD, najverovatniji arhitekta agresije na Srbiju, uz Tonija Blera, tvrdila je medijima da se u Račku „dogodio masakr“, da su „desetine imale prerezane grkljane“. Slično je tvrdio i Toni Bler, premijer Britanije, u Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva, naglašavajući „neophodnost“ agresije. Godinama potom, Helena Ranta, čelnik finskog tima patologa, nije krila da je bila izložena grubom pritisku Vilijama Vokera, zbog kako se izrazio „nedovoljno ubedljivog jezika“. Čak je i Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, koji je prvobitno potencirao slučaj Račak, potom zanemario taj očigledno lažni argument.