DR JELENA VETNIĆ: Prepoznajte simptome dijabetesa na vreme
-Od dijabetesa u svetu je obolelo 589 miliona ljudi, od čega polovinu čini radno-aktivno stanovništvo – rekla je doktorka Jelena Vetnić u emisiji “Hipokrat” Televizije Palma Plus, koju uređuje i vodi dečji i adolescentni psihijatar i porodični psihoterapeut Opšte bolnice u Jagodini dr Jasmina Spasojević.
Prema rečima doktorke Vetnić, na svakih 10 sekundi od dijabetesa u svetu obole dve osobe, a jedna premine. Od ove bolesti obolelo je 589 miliona ljudi, od čega polovinu čini radno-aktivno stanovništvo. U Srbiji se godišnje evidentira oko 17.000 novih slučajeva dijabetesa, a u momentu postavljanja dijagnoze, trećina obolelih već ima neke razvijane komplikacije. Problem je što polovina obolelih najčešće i ne zna da ima dijabetes, zbog često neprepoznate simptomatologije. Takve osobe su u najvećem riziku od razvoja komplikacija.
-Najveći broj čine oboleli od dijabetesa tipa 2 i to u uzrastu između 40 i 59 godina, mada se u poslednje vreme ova bolest često javlja i kod mlađih osoba. Što se tiče naše zemlje, procenjuje se da je od ove bolesti obolelo oko 460 hiljada osoba starijih od 15 godina – rekla je doktorka Vetnić i dodala da je broj obolelih u odnosu na recimo, 2006. godinu, veći za 2,5 odsto.
UZROCI
Pored genetske predispozicije, veoma veliki faktor rizika za nastanak ove bolesti je gojaznost, zatim pridružene bolesti, stres, koji je “okidač” svih modernih bolesti, jer je dokazano da u nekim stresnim situacijama i nivo glikemije u krvi raste.
SIMPTOMI
Prvi simptomi bolesti su pojačana žeđ, povećan apetit, ali uz gubitak telesne težine i pojačano mokrenje. U našoj zemlji se radi skrining na dijabetes, koji podrazumeva rano otkrivanje bolesti u populaciji ljudi koji nemaju simptome, ali imaju genetske predispozicije.
Postoje četiri kategorije dijabetesa, a u našoj populaciji je najčešći dijabetes tipa 2, koji se obično javlja kod osoba starije životne dobi, mada se sve čašće otkriva i kod mlađih osoba.
TERAPIJA
Terapija dijabetesa podeljena je u dve kategorije – nefarmakološko i farmakološko lečenje. Važno je naglasiti da oko 50 odsto čitovog lečenja predstavlja pravilna ishrana.
-Džaba ćemo uzimati lekove, davati insulin, ako ne vodimo računa o ishrani. Pacijenti treba da imaju 5 do 6 obroka. Znači tri glavna – doručak, ručak i večeru i dve užine. Dakle, neophodno je potpuno promeniti način ishrane – savetuje doktorka Vetnić.
U nefarmakološke metode spada fizička aktivnost, te pacijenti minimum 30 minuta dnevno treba da praktikuju brzo hodanje. Međutim, ove metode najčešće ne budu dovoljne, tako da se, uglavnom, prelazi na terapiju.
-Terapija je individualna, jer je svaki dijabetičar priča za sebe. Prvi korak su tableta metformina ili gluformina. Ukoliko posle tri meseca rezultati nisu dobri, pralazi se na naredni korak, odnosno dodaju se neki drugi oralni preparati. Ukoliko ni posle naredna tri meseca ne bude boljitka, primenjuju se novije metode, GLP-1 agonisti, a na kraju se prelazi na insulinsku terapiju – navela je doktorka Vetnić.
Prema njenim rečima, potrebno je da pacijanti rade takozvane dnevne profile, odnosno samokontrolu šaćera u krvi. Kada se pacijentu kaže da uradi nekoliko dnevnih profila, to znači da šećer treba da meri ujutru, potom dva sata nakon obroka, pred ručak, dva sata posle ručka, pred večeru, dva sata nakon većere, a poželjno bi bilo i merenje u 3-4 sata izjutra da bi se videlo da li postoji rizik od pojave takozvanih jutarnih glikemija.
KOMPLIKACIJE
Često se kaže da je dijabetes tihi ubica, ne zato što se teško otkriva, već, uglavnom, što to bude tek kada se razviju neke komplikacije.
-Najteža komplikacija koja može da odnese život pacijenta, je akutna komplikacija dijabetesa koja je povezana sa visokom stopom mortaliteta. Reč je o pacijentima koji, uglavnom, imaju jako visoke vrednosti šećera, žale se na povraćanje, dehidrataciju, hiperventilaciju, odnosno ubrzano disanje, i najčešće dolaze sa poramećajima svesti – pojašnjava gošća doktorke Spasojević.
Druga dosta česta komplikacija jeste hipoglikemija, odnosno pad šećera u krvi. Takve osobe osećaju lupanje srca, uznemirene su, preznojavaju se, žale se na drhtanje, nestabilnost, te im lekari preporučuju da u torbi uvek nose kockicu šećera, čokoladicu i slično, kako bi akutno mogli da pomognu sebi u slučaju hipoglikemije.
-Dijabetes ima takozvane hronične komplikacije, koje neznatno narušavaju kvalitet život pacijenta. Tako imamo dijabetesnu retinopatiju, koja je i najčešće uzrok slepila kod radnoaktivnog stanovništva. Dijabetes se često povezuje i sa oštećenjem krnih sudova u bubrezima, što je jedan od osnovnih i vodećih uzroka terminalne bubrežne slabosti. Dijabetičari dva do pet puta više oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja, često imaju i hipertenziju, poremećen nivo masnoća u krvi i gangrenu – izjavila je gošća emisije “Hipokrat”.
PREVENCIJA
Što se tiče prevencije, doktorka Vetnić savetuje da oni koji u porodici imaju obolele od šećerne bolesti, trebalo bi češće da mere glikemiju, da vode računa šta jedu i da povećaju fizičku aktivnost. Osobe koje u porodici nisu imale dijabetičare, a imaju stresan način života, krvnu sliku treba da proveravaju na tri do šest meseci.
-Pored samokontrole, nephodno je i da vode računa o ishrani. Nikako ne treba da konzumiraju testenine, beli hleb, peciva, slatkiše i sokove, treba da voze bicikl, šetaju i bave se bilo kojom drugom fizičkom aktivnošću – zaključila je doktorka Vetnić.
