KRVAVA BAJKA U IRANU

Da li je svet dotakao dno dna i da li to dno ima i podrum ? Čini se da je odgovor na ovo pitanje pozitivan. U eri modernih informacionih tehnologija, bez obzira na zatvorenost Irana, neverovatna je “glasna tišina”, posebno zapadnih medija koji sebe nazivaju “nezavisnim i slobodnim”, povodom stravičnog ubistva 165 devojčica i 14 učitelja u vazdušnom napadu na školu za devojčice (od 7 do 12 godina) na jugu Irana tokom američko izraelskih napada na Iran. U južnom iranskom gradu Minabu održan je masovni sprovod poginulih u tom napadu. Neki od okupljenih nosili su fotografije ubijene dece, među njima i devojčica starih tek sedam godina. Prvo što mi je palo na pamet je onaj stravičan izraz “kolateralna šteta” koji je promovisao tadašnji portaprol NATO pakta Džejmi Šea toko bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, drugo što mi je palo na pamet je ubistvo preko 10 000 dece u Gazi poslednjih godina, a treće što mi je palo na pamet je streljanje dece i učitelja oktobra 1941. godine u Kragujevcu. I onda čitam vest u kojoj se kaže da je “incident” u Iranu osudio UNESKO. Ej “indicident”… Uz to, američka vojska je saopštila da istražuje “incident”. Nije mi jasno, kako neko takvo stravično ubistvo može nazvati “incidentom”. I još se čude Španiji što ne dozvoljava korišćenje svojih baza za operacije u Iranu. Madrid je ocenio da je reč o sukobu bez međunarodnog pravnog osnova i bez mandata Ujedinjenih nacija. Da li vam je to poznato iz 1999. godine… Akcija “Epski bes” kako su je nazvale SAD i “Rika lava” kako je zove Izrael pretvorila se u Krvavu bajku, bez obzira na to da li ima elemenata opravdanosti za napad na Teheran i bez obzira na prirodu režima u Teheranu.