SLAVIMO OBRETENJE GLAVE SV. JOVANA KRSTITELJA: Veruje se da dan treba posvetiti molitvi i porodici
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas, 9. marta, slave praznik posvećen Prvom i drugom obretenju glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik poznat je po verovanju da se upravo danas "nebo otvara" za molitve onih koji traže istinu i pravdu.
Sveti Jovan Krstitelj, poznat kao Preteča, stradao je mučeničkom smrću pošto mu je po želji Irijade i njene ćerke Salome, odsečena glava. Prema predanju Irijada nije dozvolila da se glava sveca sahrani sa telom iz bojazni od vaskrsnuća, pa ju je zakopala na skrivenom mestu. Njena dvorkinja Jovana, žena Huze, Irodovog dvorjanina, ne mogavši da otrpi zakopavanje glave Božjeg čoveka na beščasnom mestu, je tajno iskopa, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin se prelaskom u hrišćanstvo, odrekao položaja i zamonašio pod imenom Inokentije, nastanio se na Gori Jeleonskoj, baš na mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Kada je zidao sebi ćeliju, kopao je duboko u zemlju i našao zemljan sud i u kome je bila glava, a za koju mu se tajanstveno javi, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu. Po Božjoj brizi ta čudotvorna glava je kasnije išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad, što se naziva Drugim obretenjem.
Običaji i verovanja
U srpskom narodu ovaj praznik se veoma poštuje, a uz njega idu i specifične zabrane kojih se mnogi još uvek pridržavaju. Veruje se da na ovaj dan treba ispoštovati „bez oštrih predmeta“, što znači da se ne uzima nož u ruke, niti bilo šta što podseća na posekotinu, u znak sećanja na stradanje svetitelja. Osim toga, danas bi trebalo izbegavati konzumiranje bilo čega što je crvene boje (poput crvenih jabuka, paradajza ili soka), jer ta boja simbolizuje krv Svetog Jovana. Veruje se da danas ne treba raditi teške poslove, već dan posvetiti molitvi i porodici.
U nekim krajevim se veruje da ukoliko neko na ovaj dan uputi molitu svecu, rešenje problema će mu se ukazati u snu ili kroz iznenadni susret sa nepoznatom osobom.
Sveti Jovan se smatra zaštitnikom kumstva i pobratimstva, ali mu se vernici danas posebno mole za zdravlje glave, bistrinu uma i očišćenje duše.
Post obavezan
Prvo i drugo obretenje glave Jovana Krstitelja pada u sred Vaskršnjeg posta, pa se podrazumeva da svi pravoslavni hrišćani tog dana poste. Pravilo posta ovog dana propisuje post na ulju, to jest jede se hrana spremljena na ulju, dozvoljeno je piti vino, nije dozvoljeno jesti ribu. Tokom celog Vaskršnjeg posta, riba se jede samo na Blagovesti i na Cveti.
Gledanje vremenskih prilika
Stariji meštani u selima po Srbiji praktikuju običaj „gledanja u nebo“. Smatra se da ukoliko je na ovaj dan vedro i sunčano, čeka nas rodna godina i rano, toplo proleće. Suprotno, ukoliko je mraz ili sneg na Obretenje najavljuje se da zima još uvek prisutna i da poljoprivrednici treba da budu oprezni sa setvom.
