Danas SPC slavi Svetog Aleksija, čoveka Božjeg
Veruje se da je lečio bolesne i da na današnji dan treba izgovoriti molitvu.
U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen podebljanim crnim slovom.
Njegovi roditelji Jevtimijan i Aglaida su bili ugledni građani Rima za vreme cara Honorija i živeli su bogougodan život. Njihov sin Aleksije, iako predviđen za brak, jedne noći napusti kuću i ženu i otplovi u Edesu, u Mesopotamiji. Tamo se prikloni čuvenom liku Gospoda Isusa i živeo kao prosjak sedamnaest godina, neprestano se moleći u crkvi Presvete Bogorodice.
Kada je njegovo bogougodničko delo postalo poznato, on se uplašio slave i odlazi, ali Božjim promislom lađa ga vraća u Rim. Aleksije se tajno vraća u roditeljsku kuću i živi u jednoj izbi kao nepoznat, preživljavajući na hlebu i vodi još sedamnaest godina, podnoseći zlostavljanja slugu.
Na kraju, pred smrt, napiše hartiju, uze je u ruke i umre 17. marta 411. godine. Bog otkriva njegovo prisustvo caru i patrijarhu u vidu glasa koji im reče „potražite čoveka Božja“. Malo posle otkri se da je taj čovek Božji u kući Jevtimijanovoj, gde ga nalaze mrtvog, ali svetlog lica, u roditeljskoj kući. Hartija otkriva njegov rod i brak, što uzrokuje tugu roditelja i nevesta, koja je trideset i četiri godina živela bez njega, i obuze ih tuga i muka, ali se utešiše videvši kako je Gospod proslavio Svoga bogougodnika. Dodirom njegovog tela bolesnici se izlečiše, a iz njega poteče miro blagouhano. Sahranjen je u mermernom i smaragdnom kovčegu, a glava mu se čuva u Svetoj lavri na Peloponezu.
Veruje se da pomaže ako se izgovore na ovaj dan za ozdravljenje bolesnih reči molitve svetom Aleksiju:
„Uzvisio si se u vrlini i očistivši um, ka Željenom i Uzvišenom si dospeo. Bestrašćem si ukrasio svoj život i izuzetni post si primio sa čistom savešću. U molitvama si bio kao bestelesan, i zasijao si kao Sunce u svetu, preblaženi Aleksije“.
