TAJNE „LOVAČKOG KAFANČETA DARDANELI“
Lovačko udruženje Jagodina je obeležilo 130 godina postojanja.
Sve je počelo u jagodinskoj kafani „Dardaneli“, poznatijoj kao „Lovačko kafanče“, vlasnika Jovanče Simića. U njoj je tridesetak lovaca na osnivačkom zboru 1894. godine odlučilo da se u varoši na Belici osnuje Lovačko društvo. Napisan je Statut, pribavlјene su dozvole i ono je osnovano naredne godine, a za prvog predsednika izabran je Sreten Nikolić, profesor, a kasnije i direktor jagodinske Gimnazije. I tako je počeo život Lovačkog udruženja u Jagodini, koje je nedavno proslavilo 130 godina postojanja.
LU „Jagodina“, jedno od najstarijih lovačkih udruženja u Srbiji, ovaj značajan jubilej proslavilo je u Turističkom kompleksu „Dragan Marković Palma“. Na letnjoj pozornici „šepurili“ su se brojni trofeji ovdašnjih lovaca, poput srndaća u zlatnoj medalјi, neobičnih srndaća, jelena u srebrnoj medalјi, a brojni gosti iz cele Srbije mogli su da vide i izložbu slika, kojom je prikazan istorijat ovog udruženja.
-Jagodinsko Lovačko udruženje nesumnjivo je stožer ne samo jagodinskog lovstva, već i cele Srbije i jedno je od najstarijih udruženja, koje je aktivno gotovo tri veka. Ono, naravno, uz pomoć Lovačkog saveza Srbije, može da odgovori svim izazovima modernog gazdovanja ne samo u srpskom, već i u lovstvu regiona. Generacije lovaca zaslužne su za resurse kojim udruženje raspolaže, a to je divlјač koju joj je Republika Srbija poverila. Lovci nisu samo dobri znalci u gazdovanju divlјačima, već kompletnim životinjskim svetom, a poznato je i da su društveno odgovorni – ocenio je predsednik Lovačkog saveza centralne Srbije Tomica Radosavlјević.
Predsednik LU „Jagodina“ Radosav Jevtić rekao je da, LU „Jagodina“ osnovano 1895. godine, godinu dana pre osnivanja Lovačkog saveza Srbije, ima 650 članova, koji love na površini od 34 hilјade hektara. Poseduju i fazaneriju na kojoj proizvode matično jato fazana, te godišnje u lovište puštaju oko tri hilјade komada.
-Veliki problem za sva lovačka udruženja u Srbiji, pa i za naše, predstavlјa ekspanzija divlјih svinja, koje prave veliku štetu na polјoprivrednim imanjima, jer, iako smo osigurani, nadoknađujemo ogromne štete. Samo ove godine moraćemo da nadoknadimo preko milion dinara iz vlastitih sredstava. Moraćemo da nađemo način na koji će država moći da nam pomogne u tome. Mi vršimo izlovlјavanje divlјih svinja zbog svinjske kuge, ali lovci ne mogu da odstrele sve divlјe svinje – izjavio je Jevtić.
PRIZNANјA
Svečanost LU „Jagodina“završena je dodelom priznanja najzaslužnijim pojedincima, ustanovama i preduzećima.Olakete Lovačkog saveza Srbije za lovačke zasluge dodelјene su preduzežu ATP „Palma“ iz Jagodine, a plaketa je uručena direktoru ovog preduzeća Daliboru Markoviću, kao i preduzeću „Magnum“ iz Jagodine. Zlatni lovački orden Lovačkog saveza Srbije uručen je Daliboru Markoviću, Radosavu Jevtiću i Josipu Kovačeviću iz Jagodine. Nagradu dodelјenu Skupštini grad Jagodina preuzela je gradonačelnica Gordana Jovanović.
NUŠIĆ U „LOVAČKOM KAFANČETU“
U jagodinsko „Lovačko kafanče“, koje se nalazilo na uglu tadašnje Praćinske ulice i Grebenarskog sokaka, odnosno današnjih ulica Slavke Đurđević i Narodnog fronta, tokom služenja vojnog roka, rado i veoma često dolazio je mladi vojnik iz Beograda Alkibijad Nuša.
-Nuša, koji je u ovom kafančetu čuo čuvenu priču o grupi Jagodinaca koji su se odvažili da odu u Ameriku. Na osnovu tih priča, Nuša, koji je kasnije postao Branislav Nušić, 1911. godine napisao je čuvenu komediju „Put oko sveta – Čudnovati događaji Jovačne Micića, trgovca iz Jagodinu“ u deset slika sa pevanjem i pucanjem – naveo je srpski istoričar Ninoslav Stanojlović i dodao da se ove godine obeležava još jedan važan jubilej – 95 godina od građenja pavilјona u „Aračlijskom potoku“.
OD PREŽIVLjAVANјA DO ZADOVOLjSTVA
Istoričar Stanojlović podsetio je da je čovek najpre lovio da bi preživeo, na šta ukazuju brojni crteži po pećinama širom Evrope. Tokom starog veka lov bio privilegija robovlasnika, a u srednjem veku vlastele. Prema predanju, srpski knez Lazar Hrebelјanović, loveći jelene po Crnom Vrhu nadomak Jagodine, slučajno je ubio monaha Jošu, kome je u znak pokajanja podigao manastir Jošanicu.
-Srpskom revolucijom od 19804. do 1935. godine, kojom je knez Miloš itekako osavremenio modernu srpsku državu, srpski selјak postao je slobodan i to jedini pored fransuskog selјaka u čitavoj Evropi. I on počinje da kupuje oružje, a 1853. godine već niče Fabrika oružja u Kragujevcu. Poznati jagodinski lovci iz ovog perioda bili su nahijski knez Dimitrije Đorđević i vojvoda Miloje Todorović, čija se lovačka oprema, gotovo kompletna, čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini – naveo je Stanojlović.
