Cveti: praznik Hristovog ulaska u Jerusalim i narodne tradicije

Praznik Cveti, koji je ustanovljen još u prvim vekovima hrišćanstva, čuva sećanje na ulazak Hrista u Jerusalim. Prema predanju, Hrist je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije, a vest o njegovom dolasku i vaskrsenju Lazara brzo se proširila. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekivao prostirući haljine na put kojim je prolazio, mašući palminim granama i uzvikujući „Osana sinu Davidovu“.

Praznik Cveti pada u poslednju nedelju pred Vaskrs, šeste nedelje Velikog posta, dan nakon Lazareve subote. Liturgije povodom Cveti služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi Vaskrsu, naziva Strasna ili Stradalna nedelja. Ovi dani Stradanja Hristovog označavaju i kraj višenedeljnog Velikog ili Časnog posta za sve pravoslavne vernike.

Cveti imaju značajno mesto i u narodnoj tradiciji, te j običaj da devojke tog jutra beru cveće i pletu venčiće, koje nose na glavi ili postavljaju na vrata kuće, verujući da će im to doneti zdravlje, sreću i napredak tokom godine.