Milovanu Bojiću uručena Svetosavska povelja SPKD „Prosvjeta“ u Hramu Sv.Save
Akademiku i direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Milovanu Bojiću danas je u kripti Hrama Svetog Save svečano uručena Svetosavska povelja Srpskog prosvetnog i kulturnog društva "Prosvjeta" Beograd.
Predsednik „Prosvjete“ Milimir Mučibabić, koji je na svečanosti uz blagoslov srpskog patrijarha Porfirija uručio povelju, rekao je da je Bojićev životni kredo da pomogne čoveku u nevolji, navodeći i da je začetnik naučne discipline menadžmenta u zdravstvu.
„On je uspeo da poveže evropski racionalizam i istočnjačku intuiciju. Začetnik je menadžmenta u zdravstvu. O tome rečito govore rezultati Dedinja, sada prepoznatljive srpske i evropske kuće, pa i šire“, rekao je Mučibabić. On je istakao da je Bojiću glavni smisao postojanja da čoveku pomogne u muci i nevolji, da ga učini sretnim koliko je to moguće i citirao reči iz Bojićeve knjige „Nije bilo uzaludno“ navodeći da Bojić te reči i živi.
„Spasiti samo jedan život je najveća nagrada. Zato se stvarno treba boriti i žrtvovati sebe“, rekao je on. Zahvaljujući na povelji Bojić je rekao da mu je ukazana čast da postane njen laureat. „Ona je u meni odmah otvorila dilemu da li sam ja dostojan ovako visokog priznanja, pre svega polazeći od toga od koga dolazi i ko je do sada dobijao. Prosvjeta je 124 godine pod ovim našim kišnim nebom, u prvoj zoni odbrane srpskih nacionalnih interesa i identiteta, našeg jezika, pisma, kulturne i duhovne, stvaralačke kulture, ali u isto vreme ona je pogotovo od razvalina bivše Jugoslavije, obnovila svoju veliku misiju“, rekao je Bojić.
Ukazao je da su dosadašnji laureati ljudi impoznatnih biografija i životnih dela. „Znam da je venac slave lakše isplesti nego pronaći dostojnu glavu da ga ponese, ali ja takođe znam da će meni ovo priznanje biti podstrek i nadahnuće za svako pregnuće u vreme buduće. Zato ja ovo priznanje posvećujem mojem Institutu za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje'“, rekao je Bojić. Kao direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, između ostalog, uveo je transplantaciju srca, jetre i implementaciju veštačkog srca.
On je redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i gostujući profesor na univerzitetima u Italiji, Kini, Rusiji i član Akademije nauka Republike Srpske, Ruske akademije nauka, Evropske akademije nauke i umetnosti u Salcburgu. Rođen je 13. marta 1955. godine u Kolašinu, a diplomirao, magistrirao i doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
