MMF: Srbiju očekuje ekonomski rast od 2,8% u 2026, 3,5% u 2027. i 3,5% u 2028.
Srbiju očekuje ekonomski rast od 2,8 odsto u 2026. godini, uz ubrzanje na po 3,5 odsto u 2027. i 2028. godini, navodi se u najnovijoj prolećnoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izgledima za zemlje Evrope.
Procenjuje se da će inflacija u Srbiji iznositi 5,2 odsto u 2026, a nakon toga postepeno padati na 4,9 odsto u 2027. i 3,0 odsto u 2028. godini.
MMF na svom blogu navodi da se Evropa suočava sa novim energetskim šokom izazvanim ratom na Bliskom istoku, koji usporava rast i ponovo podiže inflaciju, dok se za 2026. godinu projektuje rast evrozone od svega 1,1 odsto, a Evropske unije 1,3 odsto, uz visok nivo neizvesnosti.
U nepovoljnijem scenariju, koji uključuje dugotrajan poremećaj u snabdevanju energijom i zaoštravanje finansijskih uslova zbog rata na Bliskom istoku, Evropska unija bi mogla da se približi recesiji, uz inflaciju koja ide ka pet odsto.
MMF posebno upozorava na neefikasnost širokih mera pomoći poput ograničenja cena, univerzalnih subvencija ili smanjenja poreza na gorivo. Tokom energetske krize 2022. godine, evropske vlade su u proseku izdvojile 2,5 odsto BDP-a za pomoć, pri čemu više od dve trećine nije bilo ciljano. Takve široke mere, osim što opterećuju budžete, narušavaju tržišne signale koji podstiču štednju energije i investicije u alternativne izvore. Analiza pokazuje da bi za zaštitu najsiromašnijih 40 odsto domaćinstava bilo dovoljno svega 0,9 odsto BDP-a.
Prema procenama MMF-a, zatvaranje strukturnih jazova i dublja integracija tržišta rada i proizvoda mogli bi da poveća produktivnost Evrope za 20 odsto i generiše do 800 milijardi evra dodatnih privatnih investicija u narednoj deceniji, uz rast proizvodnje po stanovniku za čak 35 procentnih poena. „Postoji pritisak da se odlažu teški izbori kada dođu krize. Evropa je već podlegla tom iskušenju.
Odlaganjem reformi rizikuje sporiji rast, veći dug i smanjenu sposobnost delovanja kada dođe sledeći šok“, poručuje se u izveštaju. Kako se navodi, Evropa mora da nastavi sa transformacijom energetskog sektora, da poveća udeo obnovljivih izvora energije i da integriše energetski sektor širom Starog kontinenta. „Evropa mora da se reformiše pod pritiskom. Trenutni šok nije argument za odlaganje. To je još jedan razlog da se nastavi sa reformskom agendom“, zaključuje se u analizi objavljenoj na veb stranici Fonda.
