TEŠKA PROIZVODNA GODINA ZA POLJOPRIVREDNIKE: suša „obrala kukuruz“
Prosečni prinosi kukuruza ove godine biće 3,3 tone po hektaru, jer je suša uzela svoj danak,te proizvodna godina nije išla na ruku poljoprivrednim proizvođačima, procenjuju stručnjaci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Jagodini.
Iako država daje 18.000 dinara po hektaru, 5.000 dinara na svakih 100 litara nafte i finansira seme, pomoravski poljoprivrednici koji su sejali kukuruz, biće na gubitku, jer je suša „obrala“ rod i izazvala brojne bolesti na klipovima kukuruza. U velikom problemu su i stočari, jer će zbog smanjenih prinosa kuburiti sa hranom za stoku.
-Poljoprivrednike smo uvek savetodavali da seju u optimilnim uslovima i rokovima, bez obzira o kojoj kulturu se radi. Međutim, ove godine će hibridi čija je setva obavljena nešto kasnije, dati bolje prinose. Takođe, oni koji su primenjivali malo bolje agrotehničke mere, imaće i bolje prinose – ocenjuje savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno savetodavne i stručne službe Jagodina Dragan Mijušković.
On dodaje da u kritičnim fazama, fazama oprašivanja, odnosno metličenja, formiranja klipa i nalivanja zrna, nije bilo dovoljno padavina. U fazi vegetacije potrebno je 750 mililitara kiša, ali padavine moraju da budu pravilno raspoređene, što daje rekordne prinose, pogotovu kad je reč o parcelama prve i druge klase. Na oglednoj parceli PSSSJ, na primer, palo je samo oko 145 mililitara.
-Poslednjih godina ogromne štete poljoprivrednicima nanose i ptice, koje vade seme, jer je malo repelenata koji ih odbijaju. Nekada su se primenjivali preparati koji su ubijali ptice, ali su oni zabranjeni. Poljoprivrednici koji su postavljali trake, uspeli su da odbiju ptice – navodi još Mujušković.
On savetuje poljoprivrednike da kukuruz u klipu beru sa 30 do 35 procenata vlage, a u zrnu, da bi mogao da se skladišti, da sačekaju da taj procenta bude 14 do 15, mada bi idealno bilo 12 procenta.
Na parcelama sa kojih je kukuruz obran, kreće setva ječma i pšenice.
SVE ZASTUPLJENIJA STRNA ŽITA
Mijušković kaže da pod kukuruzom u Pomoravskom okrugu poslednjih godina bude od 40.000 do 45.000 hektara, jer se poljoprivrednici, zbog padavina i stabilnijih prinosa, u poslednjih pet-šest godina sve više okreću strnim žitima, poput pšenice i ječma.
-Kukuruz donosi veći profit i mnogo je prinosniji. U rodnim godinama može da dostigne od 12 do 15 tona po hektaru, a pšenica do 8 tona. Ali, zbog vremenskih uslova, sve je više površina pod strnim žitima – procenjuje Mijušković.
