TITO 1975. : “KOSOVO JE NEURALGIČNA TAČKA, JUGOSLAVIJA ĆE IMATI VELIKIH NEPRILIKA SA KOSOVOM”

Televizija Palma plus emituje danas u svojim informativnim emisijama, povodom 46 godina od smrti nepriskonovenog lidera jugoslovenskih komunista i doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, njegov govor tokom posete Kosovu i Metohiji 1975. godine. Tada je Tito razgovarao sa političkim aktivom pokrajine u Hotelu „Breza“ u Prištini, a o tom događaju izveštavala je TV Priština.

TITO O STRANOM FAKTORU TADA

„Kosovo se nalazi, kao i Jugoslavija, u političkom i geografskom položaju i možemo da kažemo NEURALGIČNOM, jer sam ja to utvrdio na osnovu čitanja stranih novina i štampe, koji sada prorokuju da će Jugoslavija imati velikih neprilika sa Kosovom i to je sada tamo najvažnije. Ja mislim da izvesnih razloga ima, ali oni zaboravljaju da smo mi takve i još teže stvari rešavali, bili dosledni u svom radu, raspeće svakog pokušaja koji bi nam narušio bratstvo i jedinstvo. No, bratstvo i jedinstvo nije dosta propovedati na Kosovu, nije dosta ako nema materijalnog blaga. Umesto da idete napred, vi ne samo da stagnirate, vi idete nazad“, ukazao je Tito. On je tada istakao da dobar geografski položaj odgovara raznim inostranim interesima, ne precizirajući na koje strane faktore je mislio.

TITO : “JUGOSLAVIJA IMA  MNOGO NEPRIJATELJA”

„Jugoslavija ima mnogo neprijatelja. I iznutra i izvana. Svi ti neprijatelji imaju jedinstveni cilj – ne samo da Kosovo podriju, nego da na Kosovu nađu mesto za destruktivni rad da bi time podrili Jugoslaviju. Zato kažem da je pitanje Kosova pitanje čitave naše Republike Jugoslavije, ne samo Srbije. Tu je vaša velika uloga, obaveza i dužnost“, istakao je Tito.

ŠTA POSLE TITA

Tito je te 1975 godine rekao i sledeće : „Ali vidite, Kosovo i Albanija, to su dva elementa kojim kalkulišu razni neprijatelji Jugoslavije vani. Vrlo uporno time kalkulišu. Treba da gledamo da pošto su interesi Albanije isti kao i naši, da sačuvamo naše nezavisnosti. Meni se čini da su rukovodioci Abanije shvatili ulogu Jugoslavije po pitanju velike važnosti i za nezavisnost Albanije. Mi smo zaleđe Albanije. Mi možemo imati najbolje odnose. Možete da primetite da sam odavno prestao da odgovaram na klevete i psovke iz Albanije. Doći će vreme kad će oni videti da to ne valja. Nećemo to raditi ni u budućnosti. Uvek moramo da nastavimo ka boljim odnosima“, istakao je Tito. „Na Balkanu Jugoslavija i Albanija imaju ogroman značaj za smirivanje. Naši zajednički interesi su toliko veliki da verujem da će albanski rukovodioci i vođe to videti da će stanje biti kao prvih godina posle rata. Tako da vi i u samoj svojoj pokrajini u odnosima sa Albanijom imate veliku ulogu“, naglasio je on.

On je nastavio o stranoj propagandi i centrima iz koje dolazi. „Znam za slučaj letaka, verujem da su to pojedinci i male grupice. Ali, ne bih se ja zadržao samo na tome da samo to verujem. Ja bih malo ipak dublje išao, da vidimo ko stoji iza toga. Vi kažete da dolazi preko Beča, iz inostranstva. Ja verujem da dela koja se pripisuju Albaniji ipak dolaze iz vana, da bi pokvarili odnose između nas i Albanije“, poručio je Tito. U celoj tadašnjoj Jugoslaviji, tiho se pričalo o tome šta posle Tita. Ono što je držalo bivšu Jugoslaviju na okupu, bile su tri kopče, prva je sam Tito, neprikosnoveni autoritet i lider, druga je Komunistička partija Jugoslavije i treća je Jugoslovenska narodna armija. Nakon smrti Broza, usledilo je ono što je bilo neminovno, raspad Jugoslavije, što je malo ko razumeo od tadašnjih komunističkih vođa i zato je taj raspad bio tako krvav.