Hiljade vernika po nekoliko sati čeka na poklonjenje Pojasu Presvete Bogorodice

Red vernika koji se neprekidno formira duž vračarskih ulica i Svetosavskog platoa je, kako navode iz Srpske pravoslavne crkve, bio duži od kilometar i po, dok je u Beograd pristiglo više od stotinu autobusa sa vernicima iz čitave Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih srpskih krajeva.

Mnogi stoje u redu i po nekoliko sati kako bi se poklonili Časnom Pojasu Presvete Bogorodice, jer, kako kažu, ovako velika pravoslavna svetinja je toga vredna. Po rečima nekih ispitanika događaj ove vrste je retkost i inspiriše privrženost više generacija da u zajedništvu prilaze Hramu.

Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, iz manastira Vatoped sa Hilandara stigla je 20. maja u Beograd, a na aerodromu „Nikola Tesla“ svetinju su dočekali patrijarh srpski Porfirije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Svetinja je bila izložena u Vaznesenjiskom hramu, odakle je u okviru Spasovdanske litije preneta u Hram Svetog Save, gde će biti izložena do 29. maja.

Pojas Presvete Bogorodice se vekovima čuva u Vatopedu na Svetoj Gori i veoma se retko iznosi van manastirskih zidina. Takođe, Pojas Presvete Bogorodice je njen lični predmet koji se čuva u manastiru Vatopedu i podeljen je u tri dela i predstavlja jedinstvenu svetinju opstalu iz ovozemaljskog života Majke Božje. Prema predanju pojas od kamilje dlake satkala je sama Bogorodica, a prilikom njenog vaznesenja na nebesa, predala ga je apostolu Tomi.

Čuvanje Časnog Pojasa preuzele su dve pobožne žene iz Jerusalima, a Bogorodica je neposredno pre svog Uspenja naložila jevanđelisti Jovanu da ovim ženama podeli i njene dve rize. Dužnost čuvanja njene odeće iz generacije u generaciju nastavljala bi po jedna pobožna, nevina devojka koja je poticala iz njihove porodice.

U vreme imperatora Arkadija, sina Teodosija Velikog, Časni Pojas je prenet u slavnu prestonicu Vizantijskog carstva, Konstantinopolj kako bi štitila prestonicu i njene stanovnike od svakog neprijateljskog napada, nesreće i demonske zamke. Potom je Časni Pojas prenet u grad Zilu u Kapadokiji, a kasnije je ponovo vraćen u Konstatinopolj.

Oko 1150. godine Časni Pojas se nalazio u Velikoj palati u Carigradu, u hramu Svetog arhangela Mihaila. Najverovatnije je isečen, a njegovi delovi su preneti u ostale hramove.

U 12. veku, tačnije u vreme vladavine cara Manojla i Komnina zvanično je uspostavljen praznik Časnog Pojasa 31. avgusta. Časni pojas prešao je u srpske ruke kada je Sveti knez Lazar oko 1.330. godine porazio bugarsku vojsku, a 10 godina kasnije ga je poklonio manastiru Vatopedu i od tada se Pojas čuva u oltaru katolikona – sabornog hrama manastira. Za vreme Turkokratije bratstvo manastira je odlazilo u litije noseći Časni Pojas na Krit, Makedoniju, Trakiju i u Malu Aziju radi osvećenja i ukrepljenja pođarmljenog grčkog naroda, kao i radi oslobađanja svake zarazne bolesti. Postoje stotine svedočanstava o isceljenjima ili dobijanju poroda onih koji su sa verom i molitvom pristupili Čudesnom pojasu Presvete Bogorodice.

Sveti velikomučenik knez Lazar Kosovski je 1371. godine poklonio ovaj Časni pojas manastiru Vatopedu na Svetoj Gori gde se ova velika svetinja čuva od tada do danas. Iz neobičnog poštovanja i ljubavi svetogorskih monaha prema Presvetoj Bogorodici, još od davnina iznedrena je tradicija da se poklonicima, na njihovu molbu, daju komadići trake koja se osveštava na samom pojasu Presvete Bogomajke za blagoslov i duhovno ukrepljenje – jačanje duše i vere.

Izvor: Agencija Tanjug