Na današnji dan pre 63 godine katastrofalan zemljotres razorio Skoplje
Na današnji dan 1963. godine, tačno u 5.17 časova ujutru, Skoplje je pogodio najrazorniji zemljotres u njegovoj novijoj istoriji, katastrofa koja je za samo dvadeset sekundi zauvek promenila lice grada.
Zemljotres, magnitude 6,1 stepen Rihterove skale i intenziteta devet stepeni Merkalijeve skale, odneo je 1.070 života, povredio oko 3.000 ljudi i ostavio više od 200.000 stanovnika bez krova nad glavom. Više od 15.800 stanova je uništeno, oko 28.000 je ozbiljno oštećeno, a skoro 80 odsto gradskih struktura pretrpelo je masovna razaranja, dok su se potresi osetili u većem delu Makedonije i susednim regionima.
Prvu informaciju o tragediji u svet je poslao dežurni telefonista u skopskoj pošti Đorđi Atanasovski, koji je, uprkos oštećenjima na objektu, uspeo da uspostavi telefonsku vezu sa Beogradom i pošalje poruku:
„Skoplje je pogodio katastrofalan zemljotres“.
Za samo nekoliko sati vest su preneli najveći svetski mediji, a pomoć je počela da stiže sa svih strana. Tokom prvih dana najveći teret podnela je tadašnja Jugoslovenska narodna armija, građani iz jugoslovenskih republika i domaće spasilačke službe, ali je Skoplje vrlo brzo postalo globalni simbol ljudske solidarnosti. Pomoć je poslalo 87 zemalja iz celog sveta, a Ujedinjene nacije su preuzele koordinaciju dugoročne obnove grada. Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je 14. oktobra 1963. godine usvojila Rezoluciju o pomoći u obnovi Skoplja, a taj dan je u istoriji organizacije ostao upamćen kao „Dan Skoplja“.
Sat na Staroj železničkoj stanici u Skoplju zauvek je stao u 5.17 ujutru i do danas ostaje najprepoznatljiviji simbol tragedije.
Među najteže oštećenim zgradama bili su Narodno pozorište, Oficirski dom, Narodna banka, Kuršumli An, Suli An, Džifte Amam i veliki broj javnih institucija, dok su hiljade porodica mesecima živele u šatorima postavljenim u Gradskom parku, ispod Citadele i na nekoliko drugih lokacija širom grada. Ali upravo iz tih ruševina počela je izgradnja novog Skoplja. Uz podršku Ujedinjenih nacija, raspisan je međunarodni konkurs za novi urbanistički plan, a ključni pečat ostavio je japanski arhitekta Kenzo Tange, čija je vizija grad transformisala u jedno od najznačajnijih svetskih dela modernističke arhitekture.
U narednim godinama izgrađeni su Transportni centar, Gradski tržni centar, Univerzitetski kampus, studentski dom „Goce Delčev“, Muzej savremene umetnosti, novi bulevari, mostovi i moderna naselja, koja su oblikovala novo Skoplje.
Zemljotres nije uspeo da uništi Skoplje – naprotiv, učinio ga je globalnim simbolom međunarodne pomoći, zajedništva i nade.
Izvor: Agencija Tanjug
