DVA VEKA MATICE SRPSKE: Svečana akademija u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu
Svečana akademija povodom obeležavanja najstarije institucije srpske kulture, književnosti i nauke počela je nešto posle 20 časova.
Svečanoj akademiji prisustvuju savetnik predsednika Republike Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, patrijarh srpski Porfirije i druge ugledne zvanice.
Matica srpska osnovana u Pešti 16. februara 1826. godine, a njena delatnost bila je posebno važna u vreme Habzburške monarhije. Uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku akademiju naula, Matica srpska je centralno telo srpske kulture i nauke. Za dva veka trajanja uspela je da prikupi i sačuva čak četiri miliona knjiga, 12.000 slika, crteža i skulptura.
Svečanost je otvorena izvođenjem himne Srbije iza koje će uslediti obraćanje predsednika Matice Dragana Stanića, patrijarha Porfirija i savetnika predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloša Vučevića.
Matica srpska – veliki legat srpskoj kulturi i nauci
Komentarišući grupu građana okupljenu ispred Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević izjavio je da niko kada je osnivao Maticu srpsku nije mogao da pomisli da će u vremenu kada je Novi Sad deo Srbije postojati ljudi koji će pokušati da spreče obeležavanje jubileja ove institucije.
„Ta nekultura je instrument u rukama Dinka Gruhonjića i sličnih koji hoće da potisnu Srbiju s ovih prostora. Valjda treba u tajnosti, u katakombama da se obeležava. To je podla i opasna politika, na koju ne smemo da žmurimo“, istakao je Vučević u izjavi za TV Informer.
On je čestitao Matici srpskoj veliki jubilej i istakao da je ta institucija, kada nismo imali državu, ostavila veliki legat u kulturi i nauci.
„Ovo je veliki jubilej i snažna simbolika. U Novom Sadu, u Srpskoj Atini, Srpskom narodnom pozorištu, na sceni velikog Jovana Đorđevića biće obeležena dva veka od osnivanja Matice srpske. Dva veka za našu reč, dva veka čuvanja našeg identiteta. Večerašnja akademija je presek tri vremena – prošlog, sa nama će biti matičari iz prethodnih decenija, ovdašnja generacija i buduća generacija, koja je još neimenovana, koja će čitati Letopis Matice srpske“, naglasio je Vučević.
Podsetio je da je Matica srpska nadživela Austrijsko carstvo, SHS, okupaciju, SFRJ, SRJ i državnu zajednicu SCG i dočekala svoju Srbiju i istakao da je ponosan što je danas u ime predsednika Republike Aleksandra Vučića na ovoj svečanosti.
Vučević je izrazio veliku zahvalnost građanima koji su ispred i u ovom pozorištu došli da brane svoju Srbiju, Maticu srpsku i da pokažu ljubav prema SNP.
Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda
Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da je Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda, kao i da je od svog osnivanja, 1826. godine, išla ruku pod ruku sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali svaka u svom okviru delovanja. Patrijarh je istakao da se osnivanjem Matice kulturni život nije bio isključivo vezan za crkvene okvire, ali se od crkve nije ni odvajao.
„Osnivanje i ono što je Matica već na samom početku obavljala izraz je zrelosti srpskog naroda, oličene i delatno izražene u njegovom tada mladom građanskom sloju. To je veoma važno, jer svedoči o istrajnosti i celovitosti i srpske duhovnosti i srpske kulture, koja nije zavisila i ne zavisi isključivo od bilo kakvih političkih okolnosti, već od svesti da narod traje onoliko koliko ume da izgrađuje, čuva, unapređuje i tumači svoje duhovno i kulturno nasleđe“, rekao je patrijarh.
Napad na Maticu srpsku predstavlja početak nasilja nad srpskim narodom
Predsednik Matice srpske Dragan Stanić podsetio je na povod za nastajanje Matice srpske kao želje dobronamernih i preduzimljivih Srba iz Pešte da pomognu Georgiju Magaraševiću u spasavanju časopisa „Serpske letopisi“ koji je počeo da izlazi 1824. godine. Njegovo očuvanje izazvalo je početak rada nove, Srbima neophodne i dragocene kulturne ustanove, a taj časopis, koji se od 1873. godine naziva „Letopis Matice srpske“, zajedno sa američkim časopisom „The Yale Review“, danas jeste književno-naučni časopis koji na čitavom svetu najduže u kontinuitetu traje do naših dana, rekao je Stanić.
Naveo je da je Matica srpska imala mnogo iskušenja, ali da su njeni najsvetliji ciljevi uvek jasno bili u vidokrugu i koje je uspela da obavlja svoju misiju u domenu političkih i državno-pravnih odnosa, kao i u različitim sistemima – od habsburškog carstva preko Kraljevine Jugoslavije i Socijalističke federativne republike Jugoslavije pa do Republike Srbije.
„Preživela je revolucionarna zbivanja i građanski rat, kao što je preživela i Prvi i Drugi svetski rat. Istorijska iskustva Matice srpske podučavaju nas da svaki napad na Maticu srpsku i srpsku kulturu uopšte nagoveštava i produžetak nasilja, te ugrožavanja čak i gole egzistencije srpskog naroda. Posle svih razvodnih istorijskih događaja, ustanova se uspešno oporavila i postojala jača te sadržinski bogatija. Tako nešto se moglo desiti pre svega zbog toga što je Matica srpska imala jasan osnovni strateški orijentir pa je oko takvog orijentira mogla uvek iznova da okupi kreativnu energiju novih mlađih entuzijastičnih delatnika“, rekao je Stanić.
Izvor: Agencija Tanjug
