„NOVO LICE ĆELE-KULE“: Vraćanje identiteta srpskim ratnicima

SImonović je naglasio da se projekat sastojao od nekoliko faza od kojih je prva bila prikupljanje sredstava, što je i ostvareno uz pomoć 154 donatora, a zatim dovođenje naučnika u Ćele-kulu sa kojima su proveli nedelju dana u istraživačkom radu na spomeniku. Ovom prilikom su naučnici uspeli da digitalizuju lobanje i izvrše antropološku analizu, a zatim obraditi sav digitalni format, što spada u drugu fazu projekta.

Najizazovniji deo prilikom fotogramatrije, kako navodi Simonović, bio je čišćenje lobanje od zida kako se ne bi pojavljivao u digitalnom ambijentu. Neke lobanje su zahtevale vraćanje na mesto vilica kako su bile isturene prilikom uziđivanja. Takođe, neke vilice se nisu uklapale se lobanjama kraj njih, tako da je bilo neophodno upariti pravilne ostatke. Fotogrametrija se kao tehnika koristi u svetu već dugo, dok je kod nas upotrebljena za lice čoveka iz Lepenskog vira.

On je rekao da od 58 lobanja na Ćele-kuli može da se analizira 48.

“Od 58 lobanja, 57 je uzidano, a za jednu se veruje da je lobanja vojvode Stevana Sinđelića i ona je jedina van kule. Desetak lobanja ne može da se analizira. Njihova lica ne možemo rekonstruisati jer se nalaze u oštećenom i jako teškom stanju. Negde gde bi trebalo da se nalazi cela lobanja, nalazi se samo temena kost i na osnovu toga je stvarno nemoguće rekonstruisati lice”, rekao je Simonović.

Kako je istakao, prilikom analize lobanja, insistira se na verodostojnosti lica u realnosti, koja je primenom ove tehnike za prebacivanje iz fizičkog u digitalno moguće, ali do ograničenja dolazi prilikom rekonstrukcije frizura i brada koje su zahtevale formiranje pomoću istorijskih podataka. Tokom digitalizacije obavljena su istraživanja o periodu Prvog srpskog ustanka.

“Na osnovu antropoloških istraživanja, došli smo do podatka da su ljudi koji su uzidani u Ćele-kulu imali težak život jer su na lobanjama nekoliko primećeni tragovi neuhranjenosti”, rekao je Simonović.

Kako je naveo lobanja vojvode Sinđelića biće prikazana na kraju, kao najatraktivnijeg dela istraživačkog rada, ona je jedina lobanja van kule, a time i jedina koja može sa svih strana da se istraži čineći je ujedno i najverodostojnijom u odnosu na ostale.

Kako je naveo analizom vilica došli su do podataka o približnoj starosti ustanika na osnovu toga koliko su izrasli zubi. Na taj način je utvrđena starost jedne lobanje koja je pripadala detetu od 11 do 12 godina, za koje se ne veruje da je učesnik bitke na Čegru, već da je krenulo za nekim sa kime bilo je u srodstvu, objašnjava Simonović.

Doktorka fizičke antropologije Nataša Šarkić rekla je da je njen zadatak na projektu bio antropološka analiza lobanja koje su ugrađene u Ćele-kulu kao i analiza lobanje za koju se pretpostavlja da je lobanja Stevana Sinđelića. Kako navodi ograničenja nastupaju samim tim što na raspolaganju nije ceo skelet, niti cela lobanja, već se radi sa delom, facijalnim zapravo, po kome je bilo moguće ustanoviti pol.

Šarkić je naglasila da je sama ideja projekta da se na neki način vrati identitet tim ljudima, ali i da se potvrdi ili ne potvrdi identitet Stevana Sinđelića, kao i da se sazna malo više o tom istorijskom periodu. Dodatno je interesantno što je ovaj projekat u potpunosti finansiran od stane građana.

Doktor radiologije na Medicinskom fakultetu u Trstu Fabio Kavali rekao je da posle skeniranja vilice i lica vrši pripremu osnove za rad, zatim pravim 3D rekonstrukciju crta lica naučnom metodom, prilikom koje mora biti jako precizan i to dugo traje.

„Zatim, imam grafiku koja pravi frizure i brkove, jer ja pravim forenzičku rekonstrukciju, koristim ovu tehniku za forenzičko prepoznavanje skeleta”, objasnio je Kavali.

Izvor: Agencija Tanjug