SRPSKE SLAVE: Način i poreklo jedne od navećih srpskih svetkovina
Sveštenik crkve Svetog proroka Ilije Borislav Petrić u Mirijevu otkrio je kako se proslavlja slava i rešio nedoumicu zašto Srbi slave krsnu slavu i odakle potiče taj običaj.
Sezona slava uveliko je počela. Sveštenik crkve Svetog proroka Ilije iz Mirijeva, Borislav Petrić, kaže da smo slavu primili u danima kada su porodice, preci, plemena, primili hrišćanstvo. Krsna slava, kao što i samo ime kaže, je dan kada smo kršteni. Važno je da slavu čuvamo ne samo kao tradiciju, već i kao živo sećanje na naše pretke, i ona je pod zaštitom UNESKA.
U osmom i devetom veku, do ranog srednjeg veka, slava je bila vezana ne samo za porodice već i za naselja, sela, ističe Petrić i najčešće se slavilo u leto, a tek znatno kasnije je počelo da se slavi u zimskim mesecima. Ono što je važno, kako je naveo, to je da se ne slavi samo radi gostiju, već zbog predaka. Slava se proslavlja uvek uz žito, vino, kolač i sveću. Slava ne samo što pokazuje sećanje na pretke već i radost, čistotu, lepotu doma i duše i velika je stvar što se vraća u naše domove, naglasio je sveštenik.
Nije dobra praksa istakao je Borislav Petrić da se slava izmešta iz doma. Iako Bog ne brani nikome gde će slaviti krsnu slavu, ona je vezana za kuću. Ne traži Bog da imamo dve stotine gostiju rekao je Petrić. Nekada se dolazilo na slavu, nije se pozivalo u goste kao što se na slavu nisu nosili pokloni. Preporuka je da se ne ide iz doma zaključio je Petrić.
