VLADA SRBIJE: Utvrđena tri kulturna dobra od izuzetnog značaja
Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici tri odluke kojima se za kulturna dobra od izuzetnog značaja utvrđuju skulptura „Danubius“, sa lokaliteta Lepenski Vir, muzejski predmet „Votivna kolica“ i vez na platnu „Pohvala monahinje Jefimije – pokrov za mošti kneza Lazara“.
Skulptura „Danubius“ dobila je ovaj status imajući u vidu njenu izuzetnu umetničku, arheološku i istorijsku vrednost, a Odlukom su propisane mere zaštite, način čuvanja, održavanja i korišćenja ovog kulturnog dobra, saopštila je Vlada Srbije.
Skulptura „Danubius“ predstavlja monumentalnu, potpuno očuvanu kamenu skulpturu. Na jajoliko izduženom oblutku, plastično je prikazano riboliko biće. U dubokom reljefu na jednoj strani oblutka formirano je lice skulpture. Reljef je izveden iskucavanjem.
„Votivna kolica“, odnosno čuvena „Dupljajska kolica“, jedan su od najznačajnijih i najpoznatijih predmeta bronzanog doba na prostoru jugoistočne Evrope. Ona su utvrđena kao kulturno dobro od izuzetnog značaja s obzirom na istorijsku, simboličku i umetničku vrednost. Dupljajska statueta prikazuje antropomorfno božanstvo smešteno u trokolici koju vuku tri barske patke, dve muške i jedna ženska jedinka. Odlukom se, takođe, propisuju mere zaštite, čuvanja i način korišćenja radi trajnog očuvanja ovog kulturnog dobra.
Članovi Vlade usvojili su i Odluku da se „Pohvala monahinje Jefimije – pokrov za mošti kneza Lazara“ utvrdi kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, jer je taj muzejski predmet veoma važan za kulturni i istorijski razvoj srpskog naroda u srednjem veku, posebno u periodu nakon Kosovske bitke, koja je bila jedna od prelomnih tačaka u istoriji Srbije.
Najveći deo pokrova ukrašen tehnikom zlatoveza, srebrnom pozlaćenom žicom, na osnovi od crvene atlas svile ispunjen je tekstom izvezenim u 26 redova. Ovo kulturno dobro predstavlja specifičan spoj dela literarne i primenjene umetnosti i pokazuje lirski izraz lične i narodne tragedije oličene u mučeničkoj smrti kneza Lazara. Zbog kulturnog, istorijskog i društvenog značaja i izuzetnog doprinosa kreativnom stvaralaštvu u prošlosti i u savremeno doba, a kao jedinstven primer iz vremena u kome je nastalo, ovo originalno delo obeležilo je kulturu i istoriju na razmeđu XIV i XV veka, zbog čega zaslužuje status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Članovi Vlade usvojili su i rešenja kojima je data saglasnost na odluke da se uspostavi saradnja između grada Beograd i grada Taškent u Republici Uzbekistan, zatim Novog Sada i Larnake u Republici Kipar, kao i između opštine Trstenik u Srbiji i opštine Agios Vasilios na Kritu, u Republici Grčkoj.
Saradnja Beograda i Taškenta biće uspostavljen u oblastima ekonomije, investicija, nauke i obrazovanja, tehnologije, zdravstva, turizma, sporta, kulture i umetnosti.
U saradnji Novog Sada i Larnake akcenat će biti na kulturi, privredi, turizmu, obrazovanju, sportu, informacionim tehnologijama.
Kada je reč o uspostavljanju saradnje između opština Trstenik i opštine Agios Vasilios, ona će se bazirati na privredna, naučna, kulturna, sportska, obrazovna, turistička i sva druga polja za koja postoji obostrano interesovanje.
