APLAUZ ZA “VESELE ŽENE VINDZORSKE”

„’Ajde, glumac, nešto smešno“, reči su rediteljke Sonje Petrović, koja je napravila predstavu u kojoj je prisutno mnogo slojeva. Istina, ima tu i smeha, ili bi se pre moglo reći podsmeha, ali bismo se u tom slučaju smejali sopstvenim uverenjima, bila ona pogrešno postavljena ili ne. Jak feministički narativ, prisutan u umetničkom rukopisu rediteljke, ima ulogu da nas podstakne na razmišljanje o rodnim ulogama i društvenim podelama. Kroz priču o četiri žene vindzorske, naizgled različite, a u suštini iste, vidimo sva njihova lica i naličja. U liku gospođe Žurke (Ema Petrović), kojoj su materijalna sigurnost i dobar trač najbitniji, a koja žudi da se približi visokoj klasi, zatim gospođa Ford (Biljana Nikolić) i Pejd (Marija Gašić), koje čeznu da izađu iz svojih uloga bogatih supruga zarobljenih u sopstvenim „palatama“, kao i Ane Pejdž (Jovana Đorić), bogate naslednice koja čezne za slobodom, uočavamo različite strane jedinstvene ženske prirode.

ŠEKSPIR JOŠ ŽIVI

Svaki od likova ima svoje mesto u predstavi, ali i svoju ulogu u buđenju svesti, jer, iako se predstava percipira kao komedija, ona je mnogo više od toga. Zaplet koji počinje jednim ljubavnim pismom pokreće čitav niz događaja koji vode ka istini. Svaki od junaka do nje dolazi na drugačiji način, često bolan, ali donosi preobražaj. Kao što svako od njih ima svoje mesto u ovom komadu, tako i svaki junak ima motiv da bude deo sveta bogatih porodica Ford i Pejdž. Nekoga vodi slava, poput dr Kajusa (Filip Milićević), nekoga društveni status, poput Mršavka (Nikola Rakić), a nekoga ljubav, poput siromašnog Fentona koji plaća ceh (Dušan Ranković). Međutim, ni ti motivi nisu čisti, oni se prepliću, baš kao i same uloge, višeslojne poput ljudi koji čine ovu predstavu. Lik Falstafa (Mihajlo Maksimović) pokreće čitav zaplet kao titular bez bogatstva i manira, dok su tu i gospoda Pejdž (Nebojša Vranić) i Ford (Bojan Veljović), kao i sluge čije su uloge naizgled da služe gospodarima. Ipak, kako to u pozorištu biva, umetnost ima mnoga lica, pa tako i Nim (Ivan Blagojević), Pistol (Stevan Zdravić), Ragbi (Nenad Blagojević) i Bezazlenko (Ivan Petrović) sluge, dobijaju svoju slojevitost. Ako pažljivije pogledate scenografiju i kostime, videćete da su i oni odraz onoga što junaci žele da prikažu.

fotoTV Palma Plus

A kada maske padnu i na sceni ostane samo ogoljena istina, postaje jasno da je svaki čovek slojevito biće i da se od Šekspira nije mnogo toga promenilo. To je prepoznala i publika: „Vesele žene vindzorske“ trećeg festivalskog dana dobile su snažan aplauz, a „Dani komedije“, koji traju više od pola veka, pokazali su da se kroz smeh spoznaju najdublje istine. Predstava kruševačkog pozorišta, rađena u koprodukciji sa Gradskim pozorištem „Semberija“ iz Bijeljine, potvrdila je izbor selektora Nebojše Bradića i pokazala da je smeh lekovit,  pogotovo kada se smejemo sopstvenim manama. Prosečna ocena publike za ovu predstavu je 3,54.