NAJBOLJE REŠENJE ZA NIS BI BILO DA SRBIJA BUDE TA TREĆA STRANA

-Analitičar Nebojša Obrknežev izjavio je danas da bi najbolje rešenje po pitanju Naftne industrije Srbije (NIS) bilo da Srbija bude treća strana koja bi preuzela kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS na osnovu pregovora sa Rusima i dodao da bi to bilo najbolje za sve strane, a naročito za Srbiju i njene građane. Obrknežev je za Tanjug rekao, povodom toga što su ruski vlasnici u NIS-u poslali zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad na osnovu pregovora sa trećom stranom, da je neophodno pronaći rešenje za NIS do 20. novembra jer Rafinerija u Pančevu može da radi najkasnije do 25. novembra kada je reč o preradi sirove nafte. „Ruska strana je poslala Amerikancima zahtev za odlaganje sankcija za jedan, dva ili tri meseca da se izvrši određena promena u samom menadžmentu kompanija.

Našli su neku treću strana, ta strana može biti neka kompanija iz Evrope ili sa Bliskog istoka, koja ima neke povezanosti sa Rusijom u tom smislu barem bilateralnih odnosa a da opet i Amerikancima odgovora“, ocenio je on. Kako je naveo, Srbija je taj zahtev ruske strane podržala jer je od početka ove situacije bila prijateljski nastrojena i prema američkoj i prema ruskoj strani i sačekala da oni predlože neko odgovarajuće rešenje kako Srbija ne bi došla u proces nacionalizacije ili nečega što sama država nije želela da učini.

„Čekamo odgovor od OFAC-a da li će se usaglasiti sa ruskim zahtevom ili ne, govorimo prvo o menadžemtnu a onda ćemo imati određeni vremenski period da menjamo i kapital. Možda se on dvostruko promeni, jedan deo od 11,3 odsto iz Gasproma možda ode nekoj drugoj kompaniji ili drugoj državi, ili 44 odsto kada govorimo o Gaspromnjeftu. Mislim da bi po nas bilo najbolje da treća strana bude Srbija“, objasnio je on. Obrknežev je rekao da su se od momenta uvođenja sankcija, pregovori i sa ruskom i sa američkom stranom veoma intenzivirali što je dobar signal da je država na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem odlučna da narod neće ispaštati zbog ovih sankcija. Istakao je da građani Srbije već više od mesec dana žive pod ovim sankcijama koje su direktno date energetskoj stabilnosti naše zemlje, a koje se ne osete za razliku od sankcija u prošlosti. Na pitanje šta bi za Srbiju bilo najbolje da uradi ukoliko OFAC odbije zahtev ruskih vlasnika NIS-a, Obrknežev je rekao da ukoliko OFAC odbije ovaj zahtev postavlja se pitanje da li će ruska strana imati neko novo rešenje kao što je privremena, prijateljska nacionalizacija ili direktno nacionalizacija NIS-a.

Prema njegovim rečima, crvena linija za Srbiju je da Rafinerija ne sme da stane, odnosno da sirova nafta ma čija ona bila stiže do Rafinerije. Odgovarajući na pitanje koliko je realno da neka strana kompanija kao što je mađarski MOL kupi 11,3 odsto akcija i tako smanji procenat ruskog vlasništva u NIS-u, Obrknežev je rekao da bi kupovinu 11,3 odsto akcija od strane MOL-a OFAC mogao da usliši u smislu za pokretanje procesa daljeg rešavanja NIS-a odnosno Gaspromnjefta koji poseduje 44 odsto akcija. „To bi bio pozitivan korak jer Rusi onda ne bi bili većinski vlasnici. Menadžment se svakako mora promeniti, ako govorimo o daljoj promeni kapitala tu OFAC može da kaže evo izvolite još par meseci i rešite pitanje NIS-a u potpunosti“, naveo je on.

Kokotović: Nadam se da će se brzo naći prihvatljivo rešenje i za NIS i za Amerikance

Nadežda Kokotović iz „Briselskog kluba za energetiku“ izjavila je danas da Rusija vrlo brzo može pronaći kompaniju koja će je zameniti u vlasničkoj strukturi NIS-a kao i da je sigurna da će se naći brzo i prihvatljivo rešenje i za NIS i za amerikance, kao i da se greška Lukoila sa Gunvorom neće ponoviti.

Ipak, ističe da je Rusija tokom četiri godine pod sankcijama stvorila široku mrežu partnera i posrednika u Aziji i na Bliskom istoku. „Mogu relativno brzo da pronađu kompaniju koja će ih zameniti u vlasničkoj strukturi. Postoji dosta zemalja i investitora koji imaju dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD – od Azerbejdžana, Kazahstana i zemalja u Golfskom zalivu, do Turske, pa čak i Mađarske“, navela je Kokotovićeva. Rekla je i da uliva optimizam to što su se stvari pokrenule nakon nedavne posete direktora „Gaspromnjefta“ Beogradu, i da veruje da je dobronameran prema Srbiji. Ona je za RTS rekla da je pitanje treće strane od milion dolara i da se o njoj mnogo spekuliše i navela da ima utisak da niko ne zna pravu informaciju.

Kokotovićeva smatra da se ruska ponuda SAD o NIS-u odnosi na celokupno vlasništvo, jer model poverništva nije rešenje – što se videlo na primeru Nemačke, gde je bilo dosta problema, uključujući tužbe „Rosnjefta“ i složene pregovore koji nisu finalizovani. „Smatram da je srpski model mnogo bolji, iako nam sada ne deluje tako jer smo se izmučili poslednjih godinu dana iščekivanjem. To je mudriji i dugoročno razuman pristup. Bugarska je, recimo, usvojila odluku o imenovanju specijalnog poverenika nad ‘Lukoilovim’ rafinerijama, ali je predsednik stavio veto“, rekla je Kokotovićeva.