U intervjuu za TV Palma plus, namesnik Belički Srpske pravoslavne crkve protojerej Aleksandar Gajić ističe da uzdržavanje od hrane nije u epicentru posta, te da je uzdržavanje od mrsne hrane samo prateći deo posta, a da je centralni deo posta duhovni post. „Post je vreme koje posvećujemo malo više nama samima i Bogu. U periodu posta treba da sagledamo sebe malo iznutra i da sagledamo neke naše nedostatke koje bi želeli da popravimo. Da bi to mogli da uradimo, mi moramo da smanjimo neke „šumove“ ovosvetske i u tom smislu mi se odričemo pojedinih stvari, pojačavamo molitve i više vremena posvećujemo Bogu i tako dočekujemo Veliki praznik Rođenje Hristovo. Namera posta je da mi malo sebe zagledamo iznutra“, izjavio je protojerej Aleksandar Gajić i dodaje da Božićni post nije nastrožiji post, traje 40 dana, počinje u petak 28. novembra i traje do Božića. „Pravilo je da se ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju bez ribe, a subotom i nedeljom sa ribom“, kaže naš sagovornik.
POST NIJE DIJETA
„Smisao posta nije dijeta, ne odričemo se hrane tokom posta zarad telesnog zdravlja, smanjenja kilaže, već u vreme kada su molitve pojačane, hrana je samo prateći deo ključnog duhovnog posta. Uzdržavanje od hrane nije epicentar posta, to je prateći deo, ključan je duhovni post, a to je uzdržavanje od zlih misli, to je praštanje. U 21. veku, kada ogromna većina građana i mladih i starijih ogromno vreme posvećuje novim tehnologijama, kao što su mobilni telefoni, društvene mreže, moglo bi i u tom smislu da se posti, da smanjimo vreme uz te tehnologije, koliko je to moguće u modernim vremenima. Zatim postoji i socijalni aspekt posta, a to je da se nahrane gladni, da podelimo višak sa društvom. Taj socijalni aspekt posta često zanemarujemo“, smatra Gajić.
PROBLEM DRŽAVNOG KALENDARA SA CRKVENIM
Krsne slave koje dolaze u vreme Božićnog posta sve su posne, ne zbog tih slava, već zbog toga što padaju u vreme Božićnog posta, međutim po državnom kalendaru, slavimo Novu godinu 1. januara, a tada najveći deo Srba pravoslavne vere ne posti, iako su u Božićnom postu. „To je problem neusaglašenosti državnog i crkvenog kalendara. Srpska pravoslavna crkva takođe slavi Božić 25. decembra i Novu godinu 1. januara, ali po Julijanskom kalendaru. Naime, 1923. godine na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu i to na predlog delegacije Srpske pravoslavne crkve je usvojen Milankovićev reformisani julijanski kalendar, ali do danas su taj kalendar primenile Grčka, Rumunska, Carigradska i Aleksandrijska pravoslavna crkva, ali do danas nisu Srpska, Ruska, Jermenska, Antiohijska, Jerusalimska pravoslavna crkva, kao ni Sveta Gora. Tako da se razlikuju u Srbiji državni od crkvenog kalendara i to predstavlja problem, kao što je naprimer i proslava Nove godine po Gregorijanskom kalendaru, a ne po Julijanskom koji poštuje Srpska pravoslavna crkva“, izjavio je TV Palma plus namesnik Belički Aleksandar Gajić.
