NAFTNA KRIZA ZBOR RATA NA BLISKOM ISTOKU ĆE ESKALIRATI
Svetski naftni giganti upozoravaju Trampa, traži se pomoć Kine.
Kroz Ormuski moreuz, širok 34 kilometra, pre napada na Iran prolazilo je dnevno 200 miliona barela nafte, odnosno ukupno je petina svetske ponude nafte tranzitirala ovim područjem. Prekidom prometa kroz Ormuski tesnac došlo je do značajnog povećanja cene nafte na svetskom tržištu. Zatvaranje Ormuskog tesnaca od strane Iranske revolucionarne garde je viosokorizičan potez za globalno tržište. Iranski Korpus čuvara islamske revolucije usvojio je odluku o zatvaranju nakon američko-izraelskih napada na Iran koji su započeli 28. februara. Novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei je u prvom obraćanju od kad je imenovan na mesto oca, koga su ubile američko-izraelske snage u prvim danima rata sa Iranom, poručio da Teheran ima politiku „prijateljstva“ sa susednim zemljama, ali im je savetovao da zatvore američke baze, koje će, kako kaže, Iran nastaviti da cilja.
MOGUĆA CENA I 200 DOLARA ZA BAREL
U i oko Ormuskog tesnaca sve je više brodova u plamenu, a cena nafte neminovno skače. „Nećemo dozvoliti da litar nafte prođe kroz Ormuski moreuz do SAD, Izraela i njihovih partnera”, rekao je portparol vojne komande u Teheranu Ebrahim Zolfakari. „Spremite se da barel nafte bude na 200 dolara jer cena nafte zavisi od regionalne bezbednosti koju ste destabilizovali“, dodao je.
TRAMP TRAŽI POMOĆ KINE
Donald Tramp je povukao nesvakidašnji potez kada su u pitanju odnosi sa Pekingom. Tramp prvo traži pomoć Kine u rešavanju problema blokade Ormuskog tesnaca, a onda postavlja i uslov za njegovu najavljenu posetu Kini od 31. marta do 2. aprila, ukoliko Kina “ne pomogne”. Tramp je u intervjuu za “Financial Times” izjavio da želi da zna hoće li Kina pružiti pomoć pre njegovog planiranog sastanka sa Si Đipingom krajem meseca. Dodao je da bi bez odgovora mogao odgoditi svoje putovanje. “Mislim da bi i Kina trebala pomoći”, kazao je Tramp. Nije realno očekivati da Kina upotrebi svoje vojne i bezbednosne resurse protiv zemlje koja je prijateljska prema Kini, a to Iran jeste. Međutim. činjenica je da Kina, osim što sigurno neće upotrebiti vojsku prema Iranu, ima i ekonomski adut, a to je da energetsku krizu može da izdrži mnogo duže od bilo koje druge zemlje, uprkos svojoj veličini i broju stanovnika. Ima još nešto, Iran razmatra da odblokira prolaz nafte kroz Ormuski moreuz ukoliko se ta nafta bude prodavala u kineskim juanima.
NAFTNI GIGANTI UPOZORILI TRAMPA
Prema pisanju Vol Strit Žurnala predsednici vodećih američkih naftnih kompanija upozorili su administraciju Donalda Trumpa da će se energetska kriza verovatno pogoršati. Čelici Ekson Mobila, Ševrona i Konoko Filipsa upozorili su Belu kuću da bi cene nafte mogle dodatno porasti ako špekulanti iskoriste situaciju, ali i da bi se tržišta mogla suočiti s krizom u opskrbi naftnim derivatima. Kada se govori o rešenju ove krize, sve se svodi na odblokiranje Ormuskog tesnaca. Veliki broj i zemalja članica NATO nisu spremne da učestvuje u Trampovom pohodu na Iran. Amerikanci alternativu vide i u povratku na tržiše naftom sa Venecuelom, gde su očigledno rešili “problem”. Vašington je ublažavanje naftne krize “pomogao” i ukidanjem sankcija za izvoz ruske nafte.
PREDLOG EU : KAO U CRNOM MORU
Podsetimo, 2022. godine postignut je dogovor između Ujedinjenih naroda, Turske i Rusije o dopuštanju izvoza putem sigurnog pomorskog humanitarnog koridora u Crnom moru. Ovaj model sada predlaže Kaj Kalas Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku. Tom odlukom je deblokiran izvoz ukrajinskog žita. Prilično je komplikovana situacija, prožeta je različitim interesima…
