NAVRŠAVAJU SE 22 GODINE OD POGROMA NAD SRBIMA NA KIM: 51.000 osoba učestvovala u 33 pojedinačna događaja
Pre 22 godine dogodio se talas organizovanog terora, pogrom nad Srbima širom AP Kosovo i Metohija, u kome je ubijeno 16 Srba, stotine povređeno, proterano više od 4.000, demolirano ili uništeno više od 1.000 objekata, kuća, crkava, manastira, uključujući 18 spomenika kulture.
Erupcija nasilja Albanaca nad Srbima, dogodila se 17. i 18. marta 2004. godine, a te dane, najteže za Srbe posle masovnog izgona i terora 1999. godine, jedan zvaničnik KFOR-a opisao je kao „Kristalnu noć“.
Organizovani talas terora nad Srbima započeo je medijskom kampanjom koja je prikazivala kako su albanski dečaci stradali u Ibru, navodno krivicom Srba. Potpuno lažna medijska konstrukcija poslužila je kao izgovor za teror nad Srbima, njihovom imovinom i svetinjama. Mediji u Prištini javili su da su se trojica albanskih dečaka, starosti 8, 11 i 12 godina, utopila u Ibru, u selu Čabra, nedaleko od Zubinog Potoka, jer su bežali pred srpskim napadačima, što je bila potpuna laž.
Tokom nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je 27 osoba, među njima 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Dan uoči utapanja dečaka u Ibru, 15. marta 2004, u Čaglavici je iz automobila u pokretu, ranjen osamnaestogodišak Jovica Ivić. Potom, 16. marta, društva veterana takozvane OVK organizovala su protestna okupljanja, na kojima se pojavilo oko 18.000 lica, zbog privođenja pojedinih ratnih zapovednika kosmetskih Albanaca, osumnjičenih za ratne zločine.
Niraj Sing, portparol policije odnosno predstavnik snaga OUN, naglasio je tim povodom da nema potvrde da su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka, razjasnivši da je dečak, navodni svedok, bio pod pritiskom novinara Albanaca koji su ga usmeravali šta da govori. Štaviše, njegova verzija suštinski se razlikovala od onog što su drugi svedoci tvrdili. Usledila je erupcija etnički i verski motivisanog nasilja nad Srbima.
Hiljade lokalnih Albanaca, prešavši most na Ibru, put severnog dela Kosovske Mitrovice, oko podneva, 17. marta napalo je tamošnje Srbe. Usledila je pucnjava.
Pogrom je bio organizovan u vidu istovremenih napada na Srbe u nizu mesta širom Kosova i Metohije, u Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici. Zapaljena je Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, Bogoslovija i Saborna crkva Svetog Georgija u tom gradu. Uništeni su manastir Svetih Arhangela i crkva Svetog Spasa i zapaljene obe srpske crkve u Kosovu Polju. Sve srpske kuće u selu Svinjare kod Vučitrna, spaljene su. U Peći je napadnuta i kancelarija UN, kao i kuće Srba povratnika u naselju Belo Polje.
U Prizrenu je tokom pogroma marta 2004. uništeno, demolirano, spaljeno, 56 srpskih kuća i pet crkava, među njima i Bogorodica Ljeviška, sa neprocenjivim kulturnim i istorijskim nasleđem, Crkva Svetog Spasa, Crkva Svetog Georgija, hramovi posvećeni Svetom Kirijaku i Svetom Nikoli, kao i manastir Svetih Arhangela kod Prizrena.
Pogrom nad Srbima Kosova i Metohije nastavljen je i 18. marta. Javljeno je da u mestu Oblić, severozapadno od Prištine, više nema Srba. Tokom večeri zapaljene su crkve Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici i crkva Svetog Nikole u Prištini, a albanski ekstremisti bacili su bombe na stanice policije u Lipljanu i Obiliću. Monahinje manastira Devič ekauisali su danski pripadnici KFOR, pošto je oko 1.000 naoružanih Albanaca okružilo manastir koji je opljačkan, demoliran i zapaljen.
Derek Čepel, predstavnik UNMIK, uveče, 19. marta, saopštio je da je u sukobu na Kosmetu, tokom prethodna dva dana, poginulo 28, a povređeno više od 600 lica. Po njegovim procenama, 51.000 osoba učestvovala je u 33 pojedinačna događaja.
Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna, 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške, sa početka 14. veka.
MARTOVSKI POGROM KAO TRAJNA OPOMENA
Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je da martovski pogrom predstavlja jedan od najtežih primera stradanja Srba na Kosovu i Metohiji u novijoj istoriji i trajnu opomenu da se takvi zločini ne smeju zaboraviti. Naglasila je da Srbija nastavlja da insistira na pravdi za žrtve i pravu na bezbedan povratak.
Ona je kako se navodi u saopštenju, kazala da je Komesarijat za izbeglice i migracije do sada obezbedio stambenu i ekonomsku pomoć za 13.307 raseljenih porodica, dok država i dalje radi na trajnim rešenjima za više od 200.000 interno raseljenih lica.
