OD JANUARA POREZ NA UGLJEN-DIOKSID: Privreda traži jasna priavila i zaštitu tržišta
Zaštita od nelojalne konkurencije, osnivanje fonda za dekarbonizaciju i verifikacija stvarnih emisija od domaćih verifikatora, ključni su zahtevi privrede pogođene CBAM uredbom, poručeno je na panelu "Klimatska i trgovinska politika - da li je region spreman za CBAM" posvećenom uvođenju nacionalnog poreza na emisije ugljen-dioksida od 1. januara, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu energetike Jovana Joksimović istakla je Srbija poslednje dve ipo godine intezivno radi sa Evropskom komisijom kako bi domaći mehanizmi bili priznati u EU, obzirom da Srbija pripada državama koja 60 odsto struje dobija potrošnjom uglja, ali takođe ima već usvojen klimatski plan i plan energetske tranzicije.
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić podsetio je da dve trećine izvoza Srbije ide ka EU, a da je domaća privreda energetski intenzivna, sa dvostruko većim emisijama od evropskog proseka, zbog čega smatra da makroekonomski efekat neće biti dramatičan, već će samo pojedini sektori biti pogođeni; naime industrija gvožđa i čelika, dok će efekat na cement biti ograničen obzirom da Srbija „mali deo proizvodnje izvozi“.
Tehnički direktor fabrike cementa, Holcim Srbija Marko Muhadinović naglasio je da su ključne mere u cementnoj industriji zamena sirovina i goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i jasna regulativa, ali da deo prihoda CBAM-a treba zadržati u zemlji kako bi se usmerio u industriju kroz namenski fond.
„Ako hoćemo da se takmičimo u Evropi, taj novac mora ostati u sektoru dekarbonizacije“, naglasio je on.
Direktor kompanije Metalfer Branko Zečević istakao je da je ova kompanija uložila 120 miliona evra u nove tehnologije, ali da neće svi moći da pređu na nove tehnologije, što dovodi do spuštanja cena u zemljama koje nemaju mogućnost modernizacije i stoga dolazi do formiranja „nelojalne konkurencije“. Prema njemu globalna slobodna trgovina de facto više ne postoji, jer sve države uvode zaštitu svojih proizvođača.
„Ako je naše tržište jedno od retkih potpuno otvorenih, sve investicije u dekarbonizaciju biće uzaludne ukoliko dozvolimo ulazak proizvoda koji u tranziciju ne ulažu“, poručio je on.
Dodao je da će veliki broj proizvoda iz zemalja koje nisu u CBAM-u tražiti nova, nezaštićena tržišta, među kojima i naše.
Izvor: Agencija Tanjug
