OD NJIVE DO TRPEZE: Škola u kojoj đaci sami proizvode ono što jedu
Jedna od najsavremenijih Poljoprivredno-veterinarskih škola u Srbiji potpuno je zaokružila proizvodni proces – kroz učeničku zadrugu obavlja se proces prerade poljoprivrednih proizvoda, koji se na kraju pakuju i plasiraju dalje.
Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika u Rekovcu, jedna je od najsavremenijih u Srbiji, a po mnogo čemu je na prvom mestu. Zbog toga je poprimila regionalni karakter, te od 221 učenika, samo 20 odsto čine đaci iz rekovačke opštine, dok su ostali iz Jagodine, Paraćina, Ražnja, Kruševca, Trstenika, Kraljeva, Kragujevca i Lapova. To ne čudi, jer je u poslednjih desetak godina u njeno osavremenjavanje uloženo oko 5 miliona evra, a zahvaljujući saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi, škola je uvela brojne novine i oformila ogledna dobra i ogledne plastenike, na kojima đaci stiču odlična praktična znanja.
ŠKOLOVANJE KROZ PRAKSU
U ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi školuju se poljoprivredni, veterinarski i ekonomski tehničar i kuvari, čije školovanje je trogodišnje. U sklopu škole je i dom učenika sa 120 mesta u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, najsavremenije opremljena kuhinja, sa salom koja može da primi 300 ljudi, biblioteka i štamparija.
-Pored ekonomije, đaci praktičnu nastavu, koja je veoma bitna za veterinare i za poljoprivredne tehničare, imaju na oglednim poljima. Zahvaljujući saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi, raspolažemo sa 3,5 hektara šljivara, imamo mladi zasad 18 autohtonih sorti šljiva, imamo 80 ari vinograda, ogledno polje kupine i maline, iz Crvenke smo dobili izuzetne sorte svinja i jedini imamo pirotsku oplemenjenu ovcu, jer želimo da očuvamo rasu ovaca – ponosno kaže za portal TV Palma Plus direktor Poljoprivredno-veterinarske škole u Rekovcu Ljubiša Stevanović.
Direktor dodaje da đaci mogu da se upoznaju s kompletnim ratarstvom, s proizvodnjom u plastenicima, ali i sa proizvodnjom jagoda, kupina i malina. Maline proizvode na najsavremeniji način, štite ih protivgradnom mrežom, a dostigli su proizvodnju od 27 tona po hektaru.
DRONOVI ZAMENILI ATOMIZERE
Direktor Stevanović dodaje da škola prati nove tehnologije i da već tri godine edukuju učenike za primenu dronova u poljopreivredi.
-Naši đaci u prilici su da vide kako dron može da oprska hektar vinograda sa 30 litara tečnosti i to da svaki list bude opraskan po najboljim standardima. Znači, dronu se zadaju koordinate vinograda i on se oprska kompjuterski. Ovo je veoma efikasna metoda naročito posle padavina, kada u vinograd ne može da se uđe traktorima, te su atomizeri postali prevaziđeni – navodi Stevanović.
NOVA STAJA
Prema rečima direktora, škola će uskoro dobiti i najsavremeniju staju, koju nema nijedna poljoprivredna škola u Srbiji.
-Staja se sa izmuzištem prostire na 500 kvadrata, a kapacitet joj je 26 krava muzara, koje će da daju i po 40 litara mleka. Biće instalirano savremeno tadem izmuzište za šest muznih krava, koje će istovremeno moći da se muzu, kao i ležišta za lige boksevima za krave sa specijalnim dušecima. Za dve godine planiramo da nabavimo robota za mužu krava – pojašnjava Stevanović.
Direktor dodaje da je urađen i takozvani hraniteljski sto i da je staja „na otvorenom“, te će krave moći da se šetaju kroz nju. Objekat je projektovan da zadovoljava najviše standarde i uslove za dobrobit životinja.
PRAKTIČNA NASTAVA SVAKODNEVNA
Organizator praktične nastave na ekonomiji Aleksandar Ristić kaže da veterinarski i poljoprivredni tehničari na školskoj ekonomiji svakodnevno obavljaju praktičnu nastavu i učestvuju u samom procesu proizvodnje primarnih proizvoda.
-Kako je naša vizija bila da zaokružimo proizvodni proces, kroz učeničku zadrugu “Plodovi Levča” obavlja se proces prerade tih poljoprivrednih proizvoda, koji se na kraju pakuju i plasiraju dalje. To znači – od njive do trpeze. Proizvodi su prvenstveno namenjeni za potrebe doma učenika, a viškove prodajemo tu na lokalnoj pijaci – navodi Ristić za naš portal.
On dodaje da su u plastenicima već posejani proizvodi za ranu proizvodnju, što im omogućava da tokom cele godine imaju poljopriverne proizvode za sopstvene potrebe. Imaju i sušaru u kojoj suše prvenstveno šljivu i jabuku, a povrće prerađuju u zimnicu.
-Poljoprivreda je možda pretrpala najveću promenu u poslednih desetak godina. Zbog toga idemo na zaokružen proces proizvodnje, znači, prerađen i upakovan proizvod – veli Ristić i dodaje da njihova škola odslikava većinu poljoprivrednih gazdinstava u Levču, jer je jedno mešovito poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi ratarstvom, stočarstvom, povrtarstvom i voćarstvom.
INTERNAT
U internatu trenutno boravi 75 učenika u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.
-Kada sam prvi put bio upravnik internata, u starom domu, bilo je 120 đaka, a u sobi je bilo i po 18 učenika. Sada u svim školama ima manje poljoprivrednih tehničara, pa je naša škola pokrenula saradnju sa sličnim školama u regionu, kako bismo ovaj smer približili đacima – kaže upravnik internata Sima Simić, koji je prva generacija rekovačke Poljoprivredne škole i prvi koji se u njoj zaposlio kao profesor.
ĐACI PREZADOVOLJNI USLOVIMA
Anastasija Slavković iz Kragujevca, koja pohađa smer veterinarski tehničar, kaže da bi ovu školu preporučila svima, pre svega, zbog veoma uspešne i zanimljive prakse, ali i odličnog nastavnog kadra, a potom za naš portal dodaje: -Dosta toga može da se nauči. Smeštaj u internatu je odličan, hrana je dobra, imamo sve što nam treba.
Julijana Milosavljević je isti smer upisala, jer voli životinje, sve joj je, kaže, zanimljivo na svoj način, a drago joj je što ova škola jedina uzgaja i magarce.
Filip Mladenović iz Ratkovića, koga smo zatekli kako reže vinovu lozu, kaže da je u školi najzanimljiviji smer poljoprivredni tehničar, a upisao ga je, jer voli poljoprivredu.
Ni kuvarima nije ništa manje zanimljiv praktičan rad. Dok je pravila kiflice sa sirom, Martina Dačić iz Toljevca kod Varvarina, rekla nam je da je naučila da pravi razna testa, kuvana jela i slatkiše. Planira da nastavi školovanje i da radi u restoranu.
Smer kuvar pohađa i Danijel Antonijević iz Kalenića kod Rekovca, koji je kaže, naučio da kuva, što će nesumnjivo da mu koristi kako za dalje školovanje, tako i za rad u nekom restoranu.
fotoTV Palma Plus
fotoTV Palma Plus
fotoTV Palma Plus
fotoTV Palma Plus
fotoTV Palma Plus
fotoTV Palma Plus
fotoTV Palma Plus
fotoTV Palma Plus
SVETOSAVSKA NAGRADA
Direktor Stevanović je jedan od ovogodišnjih dobitnika Svetosavsku nagrade na predlog Crvenog krsta Kragujevca i grada Kragujevca.
-Naša škola je u dobrotvorne svrhe narodnoj kuhinji u Kragujevcu poklonila neke naše proizvode, a i dugo sam bio fudbaler “Radničkog” Kragujevca, a oni to pamte – rekao je Stevanović. Dodao je da je rodom iz Oparića, da obrađaje šest i po hektara zemlje, da ima sve neophodne mašine, da uzgaja svinju moravku i pirotsku oplemenjenu ovcu, da je veoma posvećen poljoprivredi, da čita i da se stručno usavršava, jer mu je deda ostavio u amanet da održi poljoprivredno domaćinstvo. Nada se da će njegov unuk nastaviti njegovim stopama.
Entuzijazam i neiscrpna energija direktora dovele su do razvoja škole u veoma nerazvijenoj opštini. Bravo!
Izuzetno lepa prica za ova tmurna vremena