Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Svetog Trifuna

Sveti Trifun bio je dete blagočestivih roditelja u Frigiji, rođen je u selu Kampsadi nedaleko od grada Apameje i bio je siromašnog porekla, ali veoma pobožan još od malih nogu. On je, za života, bio poznat po tome što je bio iscelitelj i iz ljudi isterivao zle duhove, između ostalih i iz kćerke rimskog cara Gordijana.

Godinama kasnije, car Decije, progonitelj hrišćana, Trifuna je mučio i pogubio kada je svetac imao samo 18 godina, jer Trifun nije želeo da se odrekne Hrista. Sveti Trifun, koji je još od mladosti bio posvećen Bogu, pošto je mnoge ljude približio Hristu i bezbrojne bolesnike iscelio, ovenčan je neprolaznim vencem od Oca, Sina i Svetoga Duha, jednog u Trojici Boga. Postoje narodni običaji i verovanja da je Sveti Trifun praznik mnogih esnafa.

Pre svega, vinogradari ga obeležavaju kao svog zaštitnika i oni se u mnogim krajevima okupljaju na orezivanju loze. Osim toga, Sveti Trifun se smatra i zaštitnikom useva i iskrene hrišćanske ljubavi. Muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja Saša Srećković ukazao je da je, budući da se Sveti Trifun smatra zaštitnikom vinograda, običaj da se tada oreže bar jedan čokot vinove loze, koji se potom prelije vinom, uz želju za rodnom i uspešnom godinom, a zbog toga je u narodu, naročito u Timočkoj krajini, poznat i kao „Orezač“ ili „Zarezoj“, navedeno je u saopštenju Etnografskog muzeja.

U negotinskom kraju trudnice su simbolično orezivale lozu, verujući da će, po principu „slično proizvodi slično“, vinograd bolje roditi. U pojedinim delovima Srbije ovaj dan ima i dodatna značenja, pa je tako u šumadijskim selima Trifundan zavetni dan, jer se verovalo da svetac štiti selo od grada, poplava, insekata i drugih štetočina. U nekim mestima Sveti Trifun je i krsna slava i tada domaćin slave, poznat kao „podrumar“, priprema i podiže slavski kolač, a ta čast se svake godine prenosi na drugog domaćina.

Kako je naveo Srećković, za one koji Svetog Trifuna proslavljaju kao krsnu slavu, slavska trpeza ima poseban značaj i njenu osnovu čine vinogradska pogača, žito i vino. Ukoliko dan nije postan, priprema se i vinogradski gulaš, kao i piletina ili ćuretina u vinskom sosu, a ako je post, preporučuje se riba poput rečnog raka ili škarpine pripremljene u vinu.

Kada je reč o narodnim verovanjima, Srećković navodi da ona vezuju Svetog Trifuna i za vremensku prognozu – ako je na Trifundan vedro i sunčano, veruje se da će godina biti sušna i slabijeg roda, s druge strane, kiša ili mraz na taj dan nagoveštavaju dobar prinos useva i voća. Za dan Svetog Trifuna se vezuje i verovanje da se polako budi priroda i da proleće dolazi upravo od ovog praznika.