ČADEŽ: Superkompjuteri i nacionalni jezički model
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je u Nju Delhiju da je glavni fokus paviljona Srbije na samitu veštačke inteligencije u tom gradu nacionalna AI platformu i nacionalni LLM (veliki jezički model), koji je neophodan za punu primenu veštačke inteligencije.
Čadež je objasnio da je LLM neophodan u korišćenju veštačke inteligencije prilikom poslovnih procesa radi predviđanja poslovanja.
Kao primer je naveo scenario predviđanja izbijanja bolesti u nekim delovima zemlje, količine neophodnih lekova i sl, u kom slučaju, kako je objasnio, bi ste morali da imate svoj jezički model. Naveo je ulaganja u datacentre tokom zadnjih deset godina uz koje su operativna već dva superkompjutera, dok je treći dogovoren za isporuku iz Francuske, s time što na njemu može da funkcioniše nacionalni jezički model. Takav tip primene ne bi značio samo očuvanje našeg jezika već i čuvanje kompletnog znanja.
Naveo je i da je u Indiju došao direktno iz Pariza sa sastanka sa kompanijom Mistral, koja sa Srbijom ima strateško partnerstvo s ciljem da razvije nacionalni jezički model.
„Bićemo jedna od retkih zemalja u Evropi koja to ima. Napravili smo analize šta to znači za BDP, za naš bruto domaći proizvod. Dakle, svake godine, samo time što imate nacionalni jezički model, vi imate dodatnih od 0,8 do 1,2 odsto bolji ili snažniji BDP… imati nacionalni jezički model je stvar koja vam omogućava da budete u budućnosti konkurentni na globalnom privrednom planu. I to je ono što je budućnost svih zemalja, pogotovo manjih zemalja poput nas“, dodao je Čadež.
Direktor Kancelarije za IT i Eupravu Mihailo Jovanović izjavio je da je na samit u Indiji pozvano preko 100 zemlja, a da je Srbija jedna od 13 koja ima svoj paviljon, na kome je fokus usmeren ka data centaru u Kragujevcu.
Na paviljnu koji je organizovalo Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, Inovacije Privredne komore Srbije i kancelarija za IT, prikazani su kapaciteti kragujevačkog datacentra, kao i planovi njegovog proširenja do 2030. godine, time pokazujući kapacitete našeg superkompjutera. Prvi je instaliran 2022. godine, dok očekujemo puštanje drugog koji je sedam puta brži. Sa trećim bi Srbija postala, bar po snazi superkompjutera, superiorna zemlja u jugoistočnoj Evropi.
Državna sekreatrka u Ministarstvu nauke Marija Gnjatović rekla je da država Srbija poseduje veliku prednost, a to je IT i AI infrastrukutura u koju se mnogo ulagalo. Dodala je i da se mnogo novca ulagalo i u Načno-tehnološke parkove širom Srbije, ali na redu je i BIO4 Campus Belgrade.
Izvor: Agencija Tanjug
