DANAS SE SLAVI SVETI ATANASIJE VELIKI: „Otac Pravoslavlja“
Jedan od najvećih bogoslova Crkve Hristove svih vremena, zbog čega je i nazvan: "Veliki", "otac Pravoslavlja", "Stub Crkve", "velika truba Istine", "Neuporedivi borac sa prve borbene linije".
Sveti Atanasije se posebno isticao u poznavanju Svetog Pisma, a misli se da ga je znao napamet. Rano je zapažen od aleksandrijskog Episkopa Aleksandra, koji ga je oko 318. godine uzeo za svog đakona. U toj ulozi Atanasije je učestvovao na Nikejskom saboru (325), koji je osudio Arija i njegovo lažno učenje. Posle Aleksandrove smrti (328), Atanasije ga je nasledio na episkopskoj katedri, kada otpočinju i njegova stradanja za Pravoslavlje, ali i do tada nečuveni bogoslovski podvizi koji su se završili njegovom konačnom pobedom.
I pored svih svojih stradanja, Sv. Atanasije je bio veoma plodan pisac sa urođenim književnim darom. Među njegovim delima pored odbrane nikejskog jednosuštija, najpoznatije je bilo odgajanje nove nikejske struje među bogoslovima Istoka, predvođene velikim Kapadokijcima, koju je on pobudio i podržao na čuvenom Saboru ispovednika u Aleksandriji (362).
Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o Svetom Atanasiju Velikom po kojoj je đavo iskušavao ovog sveca, prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i da joj se pridruži u obožavanju nečastivog. Sveti Atanasije je shvatio da se radi o prevari pa je zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Čim je to uradila, on je odmah zatvorio posudu i bacio je u more. Kako kaže legenda, ćup je godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
Zbog ove priče, postoji verovanje da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Smatralo se da nepoklopljena posuda može biti otvoreno mesto kroz koje zlo može da priđe domu, pa se poklapanjem simbolično štitila kuća i porodica. U narodnoj svesti ovo verovanje nije shvatano bukvalno, već kao znak opreza i duhovne budnosti, jer se Sveti Atanasije pamti kao neumorni borac protiv đavolskih obmana i lažnih učenja.
U nekim krajevima naše zemlje svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da sutra đavoli vrebaju u virovima, pa vodenice neće raditi.
Svetog Atanasija Velikog pojedine porodice u Srbiji poštuju kao zavetnog sveca, naročito one čiji su članovi preživeli teške bolesti ili životne nevolje, a takođe se slavi kao esnafska slava i mnoge zanatlije u Srbiji obeležavaju ovaj dan.
