DETALJNIJI UVID U CBAM MEHANIAZM:
Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije od danas su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe, a Srbija je istovremeno uvela naplatu nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.
EU započela punu primenu CBAM mehanizma, naplata karbonskih taksi od danas i u Srbiji
Usled klimatskih promena izazvanim povećanom emisijom ugljen-dioksida u energetski intezivnim industrijama proizvodnje cemeneta, aluminijuma, đubriva i električne energije, Evropska unija je 1. januara počela primenu CBAM mehanizam kojim se oporezuje prekogranična emisija ugljenika, a Srbija sa naplatom nacionalnog poreza domaćim proizvođačima.
Cilj mehanizma je postizanje klimatske neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je za Tanjug da će se prihod od ovih taksi reinvestirati u zelene projekte. Ministarka je tada objasnila da je ideja CBAM mehanizma da se iznivelišu cene ugljenika onih proizvoda koji su proizvedeni na teritoriji Evropske unije i onih proizvoda koji se uvoze na teritoriju EU iz zemalja koje nisu članice Unije.
„…CBAM…predstavlja prelazno rešenje kako bi se privreda faktički prilagodila za sve one zemlje koje su ili kandidati za članstvo ili koji su već vrlo blizu da postanu članice EU ili oni koji nisu na tom putu, a svoje proizvode stavljaju na tržište EU“, navela je Pavkov.
Nacionalni porez na emsije ugljen-dioksida, Srbija reguliše kroz dva zakon:
- Zakon o porezu na emsiju gasova sa efektom staklene bašte
- Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda
Srbija je prva zemlja na Zapadnom Balkanu i prva zemlja članica Energetske zajednice koja je ispunila jedan od najvažnijih preduslova za primenu ovog poreza; tzv. MRVA sistem, odnosno sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Srbija je od 2023, uz podršku Švajcarske i Privredne komore Srbije, pripremala domaće proizvođače za izveštavanje u skladu sa zahtevima CBAM uredbe, kako srpski proizvođači ne bi izgubili konkurentost na tržištu Evrope.
Ministarstvo zaštite životne sredine će u saradnji sa ostalim ministarstvima pratiti situaciju na tržištu kako bi sprečilo dvostruko oporezivanje srpskih privrednika odnosno plaćanje istih emisija ugljen-dioksida i kroz porez u Srbiji i kroz CBAM mehanizma u EU.
Na teritoriji Evropske unije već 20 godina se koristi Sistem za trgovinu emisijama (ETS), što znači da proizvođači moraju da prate emisije uglejn-dioksida i kupuju posebne emisione dozvole, a kako bi se obezbedila fer konkurentnost i zelena tranzicija učinila efikasnijom, EU je uvela mehanizam prekograničnog usklađivanja cene
ugljenika (CBAM). Reč je o instrumentu politike zaštite životne sredine koji predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode kao i kod postrojenja sa teritorije EU.
CBAM taksu (Carbon Border Adjustment Mechanism) u Evropskoj uniji plaćaju uvoznici robe, odnosno kompanije ili osobe koje uvoze određene proizvode sa visokim emisijama ugljen‑dioksida sa teritorije van EU na tržište EU. Uvoznici u EU plaćaju cenu emisija ugljenika po ceni ekvivalentnoj u Sistemu za trgovinu emisijama (EU ETS). Na ovaj način, primenom CBAM instrumenta težnja je da se smanji rizik da klimatski ciljevi EU budu ugroženi premeštanjem proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije. Obaveze uvoznika tokom prelaznog perioda, koji je trajao od 2023. do kraja 2025. godine, odnosile su se na izveštavanje o emsijama ugljen-dioksida bez plaćanja bilo kakvog finansijskog usklađivanja i bez neophodnosti verifikacije izveštaja od akreditovanog verifikatora.
Plaćanje taksi počinje zvanično 1. januara. Obavezu smanjenja intenziteta globalnog zagrevanja, kroz sprovođenje ciljeva definisanih Pariskim sporazumom iz 2015. godine, kojim se predviđa ograničenje porasta globalne temperature na dva, odnosno 1,5 stepeni Celzijusa, potpisalo je 196 država, među kojima i Srbija.
Izvor: Agencija Tanjug
