MAJDAN U SELU BARE: Kamen sa fosilima koji čuva istoriju Levča
U selu Bare nadomak Rekovca još uvek postoje majdani, puni kamenja sa fosilima sitnih školjki. Ovaj kamen je nekada imao široku primenu, a danas brojne kuće, u čije su temelje ugrađivani, čuvaju tradiciju ovog kraja i podsećaju na vešte ruke dobrih majstora.
Malo je poznato da u ovom rekovačkom selu još uvek postoji nekoliko mesta, odnosno majdana sa ovim kamenom, koji se nalazi na oko metar ispod zemlje. Meštani Levča zovu ga barski kamen ili spužovac. Do sedamdesetih godina prošlog veka od njega su pravljeni temelji za kuće, ograde, žrvanj za krunjenje kukuruza, korita za pojenje stoke i pranje veša, pa čak i nadgrobni spomenici.
KAMEN IZ PANONSKOG MORA
-Reč je o kamenu koji je nastao sedimentnim putem. Pre mnogo miliona godina, na ovom prostoru bilo je Panonsko more. Školjke su padale na morsko dno i taložile su se. Kad je more presušilo, one su se skamenile – navodi za portal TV Palma Plus Goran Jovanović iz sela Bare.
KORISTAN, ALI TEŽAK ZA OBRADU
On dodaje da je kamen u prošlom veku ima o mnoge namene, jer veoma čvrst. Ali, nije bilo nimalo lako raditi sa njim. Nije mogao da se seče nijednom mašinom, čak ni cirkularom. Koliko god bio oštar nož mašine, on bi ga veoma brzo istupio.
-Pošto su komadi kamena bili veliki, napre je morao da se razbije i izvadi iz zemlje. Zato su se na nekoliko mesta poboli klinovi i onda bi se u njih udaralo čekićem teškim od 8 do 10 kilograma. Izvlačen je pomoću lanaca koji su vukle krave – dodaje naš sagovornik.
PROCES PRIPREMANJA KAMENA
Pripremanje kamena za gradnju temelja kuće trajalo je mesecima, jer je on morao da se kleše pijukom. Dnevno je mogao da se uradi samo jedan kamen dužine metar i po do dva metra. Plaćali su se majstori koji su umeli da ga tešu „u vinklu“, kako bi mogao da se slaže.
-Bio je to mukotrpan posao. Da bi se oblikovao samo jedan kamen, trebalo je da se pijukom udari nebrojeno puta. Majstor je tačno znao i gde treba da udari da bi ga poravnao. Sutradan bi mu ruke toliko utrnule, da bi jedva držao pijuk. Kao vezivo u početku su se koristili kreč i blato, a kasnije pesak i cement – pojašnjava Jovanović za naš portal.
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
fotoTV Palma Plus
Vidi galeriju
ODRŽAVANJE TRADICIJE
Korita za pranje veša od tog kamena, koje je imala svaka kuća, više nisu aktuelna, ali korita za pojenje stoke još uvek se koriste u mnogim domaćinstivima ovog kraja.
-Korito za pojenje stoke i za pranje veša pravilo se od kamena veličine od oko dva metra. U njemu se pijukom napravila brazda širine metar i dubine pola metra. Veš se nekada prao tako što bi se skuvala voda, sipala u korito i pralo bi se pomoću ceđi. Naša kuća još uvek ima i žrvanj za krunjenje kukuruza, koji je napravljen od ovog kamena – navodi još Jovanović.
Zanimljivo je da je od barskog kamena sagrađena škola u Motriću i da su groblja Levča još uvek puna nadgrobnih spomenika od tog kamena.
KOPANJE PLATIO GLAVOM
-Ne samo što je rad sa ovim kamenom bio mukotrpan posao, već je, nažalost, Stamenko Aleksić rad u majdanu platio glavom. Dok je kopao kamen, obala se obrušila na njega – kaže Jovanović za portal TV Palma Plus.
