PATRIJARH PORFIRIJE: Slaveći Svetog Savu, prvog Arhiepiskopa srpskog, slavimo Hrista, Gospoda Boga našeg!
Sveti Sava je bio mirotvorac, što je najvažnije, u svome rodu, u svome narodu, pokazujući da je mir fundament i osnova svakog uzrastanja, svakog napretka i svakog prosperiteta – poručio je Njagova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije na svetoj Liturgiji kojom je načalstvovao na Savindan, u zavetnom hramu srpskog naroda na Vračaru.
Na početku besede posle čitanja jevanđeljskog začala, patrijarh je podsetio da smo nedavno proslavili Rođenje Gospodnje i Njagovo Krštenje, a zatim i Bogojavljenje, i da smo u tom slavlju razumeli da kao ljudi nismo sami, da je Bog uvek sa nama, navodi se na zvaničnom sajtu Srpske Pravoslavne crkve.
– Nezavisno od toga koliko smo slabi, nezavisno od toga koliko promašaja imamo u svome životu, pa i onda kada smo potpuno ostavljeni sami sebi i napušteni od svih ljudi, znajmo da je Gospod sa nama. Važno je samo da imamo poverenje u Njaga, u Njagov ljubav i u Njagov promisao, da čeznemo za Njim, da se u nama nikada ne ugasi želja i potreba da, kao što je On sa nama, i mi budemo sa Njim. On je Jedan, ali i Trojica, Sveti Otac, Sin i Sveti Duh, a to znači zajednica i ljubav. Sve to i mnogo više od toga, kao koren, temelj i pravac života i postojanja našeg naroda u celini, uveo je i ustanovio onaj koga danas slavimo – Sveti Sava, prvi Arhiepiskop srpski.
Patrijarh je podsetio na dela Svetog Save i njegovo okretanje prema veri, umesto vladarske stolice, navodeći da je Sava prepoznao poruku Hrista: „Ako hoćeš savršen da budeš, krst svoj uzmi i pođi za mnom“ – odluka koja je i danas naš orijentir i pravac.
– Savin život se nije zatvorio odlaskom u Svetu Goru, nego po promislu Božjem, duhom Svete Gore, duhom molitve, posta, pokajanja, smirenja, on se vraća svom narodu da bi mu pokazao da je vera u Hrista smisao, početak i kraj života, da smo stvoreni da živimo u miru i da mira nema bez ljubavi prema Bogu, bez spremnosti da ispunjavamo zapovesti Hristove. Zato nam on stekavši mir Hristov i zajednicu sa Hristom – koja otkriva i tajnu Boga, i tajnu čoveka, i tajnu sveta – ukazuje na to odakle smo, ko smo i kuda treba da idemo, poručio je predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve.
Njagovoj Svetosti Patrijarhu su sasluživali, pored sveštenika Petra i đakona Tome Kuprjanovića iz Poljske Pravoslavne Crkve i sveštenika i đakona iz Makedonske Pravoslavne Crkve – Ohridske Arhiepiskopije, i: preosvećena gospoda episkopi londonski i britansko-irski Nektarije, vikarni lipljanski Dositej i vikarni novobrdski Ilarion; arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda; arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije; protojereji-stavrofori Vladimir Vukašinović, Dragan Stanišić, Branko Topalović i Radivoje Panić; protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog; protojerej Srboljub Ubiparipović, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu; protojerej Boris Savić; protonamesnik Bogoljub Ostojić; protojerej-stavrofor Vitalije Tarasjev, nastojatelj Podvorja Moskovske Patrijaršije; protojereji-stavrofori Panajotis Karatasios i Dimitrije Kasapis; protojereji Nenad Jovanović, Dragan Šovljanski, Ivan Štrbački, Goran Mišanović i Branislav Kličković; protonamesnik Boriša Šanjić; jereji Vladan Tatalović, Dalibor Stojadinović, Branislav Кedžić, Nemanja Kalem i Miroslav Vasić; protođakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Mladen Kovačević; đakoni Veroljub Sando, Vasilije Perić i Nikola Rašković.
Sveti Sava nam je pokazao da je vera u Hrista smisao, početak i kraj našeg života.
Patrijarh srpski g. Porfirije održao je besedu u hramu posvećenom Svetitelju Savi, da slaveći prvog Arhiepiskopa srpskog, a naročito posle praznika Rođenja Hristovog, a onda i Njagovog Krštenja, kao ljudi razumemo da nismo sami i da je Bog uvek sa nama. Važno je da imamo poverenje u „Njega, u Njagov ljubav i u Njagov promisao“ i neugasivu potrebu i želju bliskosti sa Bogom.
Patrijarh u besedi dalje kaže da je Bog zajednica i ljubav, a ne usamljenik, pojedinac i monada zatvorena u sebe, koja je kao koren ustanovila prvog Arhiepiskopa srpskog Svetog Savu, princ, carskog roda, namenjen da bude vladar, koji je Uzeo je krst svoj i pošao za Hristom, napustio svet i postao monah da bi se upodobio Hristu, da bi mogao zajedno sa apostolom Pavlom da kaže: Ne živim više ja, nego Hristos u meni.
Stekavši taj mir Božji, poneo je taj mir sa sobom gde god da je kročio svojom nogom, bio mirotvorac i utemeljivač Crkve Pravoslavne u svome narodu, a svetom gradio mostove i uspostavljao prijateljstva i sa bližnjima i sa daljnjima, kroz Egipat, Bagdad, Rim. Mir je bio fundament u teškim vremenima našeg naroda kada je dva rođena brata izmirio nad svetim moštima svoga oca, koji je takođe napustio vladarski tron i postao smirenim, a svoju braću postavio na novi početak i drugu vrstu napretka i graditeljstva, i prosvete, i stvaranja institucija u svom narodu.
Patrijarh je podsetio pored duhovne i na diplomatsku ulogu Svetog Save, koga možemo tumačiti i sagledavati sa mnogo aspekata, ali uvek u jedinstvu sa Gospodom i ličnosti Hristovom. Samo sav Hristov mogao je biti prosvetitelj u punom smislu te reči, jer je osvećen i prosvećen svetošću Božjom koji je jedini svet i svaka svetost ima svoje izvorište u Njamu.
Zato kroz svetu Liturgiju i molitvu slavimo Svetog Savu, a kroz njega slavimo Hrista, Gospoda Boga našeg.
Porfirije je, kako stoji na zvaničnom sajtu Srpske Pravoslavne crkve, rekao da nažalost mnogi žele da diskredituju ličnost Svetog Save!
U poseti Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu na Savindan posle svete Liturgije koju je služio u hramu Svetog Save na Vračaru, Patrijarh srpski g. Porfirije je blagosiljao slavski kolač i prisustvovao svečanoj dodeli diploma studentima te najviše obrazovne ustanove Srpske Pravoslavne Crkve. Čestitajući praznik dekanu, protojereju prof. dr Srboljubu Ubiparipoviću, profesorima i studentima Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, Patrijarh srpski g. Porfirije je naglasio da se o Svetom Savi se može govoriti mnogo i na mnogo načina i da mnogi od načina otkrivaju po jedan deo njegove ličnosti:
– Naravno, postoje i putevi i načini razumevanja i pristupa Svetom Savi koji imaju ne za cilj da afirmišu ličnost Svetog Save, nego da je diskredituju i takvih je pristupa kroz istoriju bilo, a nažalost, ima ih i danas. Međutim, bilo kako da govorimo o Svetom Savi, ne možemo ga razumeti – govorim to u zaključku – u odnosu na sve što čujemo ovih dana i u odnosu na ono što smo čuli od uvaženog dekana. Ne možemo ga razumeti bez ličnosti Gospoda Hrista i Jevanđelja Njagovog. A to u suštini znači da ne možemo razumeti Svetog Savu bez kvintesencije Jevanđelja, a što je zapovest o ljubavi.
– Sveti Sava ne bi bio ono što jeste da nije do kraja u potpunosti prihvatio poziv Božji kroz zapovest o ljubavi, da nije čitavo svoje biće iz ljubavi prema Gospodu, kao uzdarje na ljubav Božju, posvetio Njamu, Jednome Gospodu i Spasitelju Hristu, da nije u skladu sa tom ljubavi proistekla i njegova ljubav u odnosu na svakog čoveka i u odnosu na svu tvorevinu Božju, da nije svaku ličnost, svaku ikonu Božju, doživeo kao svog bližnjeg, i naravno da sve to nije utemeljio na onome što jeste početak i kraj duhovnog života, na onome što jeste početak i kraj tvorevine Božje, a to je harmonija, to je spasenje, to u stvari jednom rečju znači mir, tj. da nije doveo u sklad i u potpuni mir svoj odnos prema Stvoritelju, prema Bogu, prema Gospodu Hristu, i da nije opet uspostavio mir koji je rezultat tog mira u vertikali sa sobom, sa bližnjima i sa čitavom tvorevinom – poručio je predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve i zaključio:
– Zato je i mogao, iako u suštini mlad, kao čovek ljubavi, kao čovek mira, kao čovek prosvećen svetlošću i svetlošću Božjom da postane učitelj svima. Učitelj ili učiteljica svima jeste tajna mira, tajna ljubavi, tajna vrline. To je tajna Gospoda Hrista. Onaj koji je zadobio Hrista, taj može biti onda parametar, kriterijum i svima koji su sa njim i koji su oko njega. To je upravo Sveti Sava pokazao na svakom polju svog delovanja, a najpre na polju uspostavljanja mira između dvojice braće koji su bili zavađeni ni oko čega drugog nego oko vlasti, zavađeni do krvi, spremni da se do isključivosti suprotstavljaju jedan drugom. Međutim, Sveti Sava je to uspeo ne zato što je imao umeće, ne zato što je imao inteligenciju, ne zato što je bio sposoban – a i zbog toga – nego pre svega zbog toga što je bio mironosac, što je bio nosilac mira Božjeg, a onda samim tim i mirotvorac.
– Neka bi Gospo dao da i mi, pokriveni molitvom Svetog Save i nadahnuti njime, idemo njegovim putem, putem ljubavi, putem istine, pravde i mira, kako bismo onda mogli da jedni druge vidimo kao dar Božji, da čitav svet i tvorevinu vidimo kao mogućnost spasenja, kao dar Božji i kao predukus Carstva Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetog Duha. Neka je srećna slava! Živeli na mnogo godina! – molitvena je poruka kojom je Njagova Svetost g. Porfirije okončao svoju prazničnu pouku sabranima u amfiteatru Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
