PKS i Kancelarija za IT potpisali Sporazum o razvoju AI srpskog jezičkog modela

Jovanović je nakon potpisivanja tog dokumenta u Ložionici u Beogradu rekao da je razvoj srpskog jezičkog modela osnov za širu i efikasniju primenu veštačke inteligencije u javnom i privatnom sektoru. „Veliki jezički model na srpskom jeziku pravimo zato što predstavlja digitalni i AI suverenitet jedne države. On nam omogućava da ne zavisimo od stranih sistema za razvoj veštačke inteligencije i da razvoj veštačke inteligencije baziramo na našim domaćim sistemima.

Razvoj ovog modela nam omogućava da podaci ostanu u našoj zemlji, da naš jezik ostaje u našoj zemlji, i da imamo kontrolu nad razvojem veštačke inteligencije“, rekao je on. Podsetio da je Srbija, prema indeksu Svetske banke o zrelosti razvoja infrastrukture i digitalne javne uprave, zauzela drugo mesto u Evropi, odmah iza Estonije i šesto mesto u svetu, kao i da je prema Oksfordskom indeksu spremnosti zemlje za primenu veštačke inteligencije napredovala za 18 mesta i svrstala se među 20 najspremnijih ekonomija sveta.

„Po prvi put, Srbija sistemski i strateški pristupa razvoju i treniranju velikog AI jezičkog modela za srpski jezik koji otvara prostor za primenu veštačke inteligencije u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu, kulturi, javnoj upravi i privredi“, kazao je Jovanović. Prema njegovim rečima, veliki jezički model na srpskom jeziku omogućiće da podaci i jezik ostanu u zemlji, da se očuvaju svi dijalekti i izgovori srpskog jezika, kao i da država zadrži kontrolu nad razvojem i primenom veštačke inteligencije, što je važno i sa aspekta nacionalne bezbednosti.

„Srpski jezički model je bitno da napravimo, zato što zahvaljujući tome možemo da u tom digitalnom svetu, da u svetu veštačke inteligencije zadržimo sve dijalekte, šumadijsko-vojvođanski, istočno-hercegovački, zetsko-raški, kosovsko-resavski, prizrensko-timočki, da zadržimo sve izgovore koji postoje u srpskom jeziku, misleći na ekavski i jekavski“, rekao je Jovanović. On je naglasio da će razvoj srpskog jezičkog modela doprineti efikasnijoj javnoj upravi, smanjenju administrativnih procedura i većoj dostupnosti usluga građanima i privredi, kao i njegovoj upotrebi u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu i ekonomiji.

„Zato je PKS tu jer je okrenuta ka privredi. Primenom veštačke inteligencije omogućavaju se manji troškovi za kompanije, veću konkurentnost i više bavljenje preduzetništvom“, rekao je Jovanović. Prema njegovim rečima, srpski jezički model je bitan i zbog kulturnog identiteta, jer ima taj identitetski značaj i omogućava da srpski jezik ostaje, da živi u budućnosti i da ne ostane samo u prošlosti. „Ako je štampanje knjiga značilo u 19. veku za srpski jezik, onda u 21. veku, u veku veštačke inteligencije, izgradnja srpskog jezičkog modela, to znači. Jednom rečju, želimo da budemo digitalna, suverena država“, naglasio je direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Jovanović je precizirao da se drugi deo ovog sporazuma odnosi na zajednički nastup Srbije na stranim tržištima, pre svega u Africi, Centralnoj Aziji i Južnoj Americi, kroz izvoz domaćih rešenja u oblasti digitalizacije i elektronske uprave. Kako je istakao kapaciteti i međunarodni kontakti PKS biće ključni kanal za plasiranje rešenja, koje imamo u digitalnoj transformaciji, u prijateljske zemlje.

On je pozvao i druge institucije, uključujući biblioteke, medijske kuće i naučne institute, da se priključe izgradnji velikog srpskog jezičkog modela, ističući da je potpisani sporazum prvi korak ka široj nacionalnoj inicijativi u oblasti veštačke inteligencije i digitalne transformacije. Jovanović je najavio da Srbiju očekuje nabavka trećeg superkompjutera, ali i nabavke jednog velikog sistema koji se zove Mistral, koji je francuski sistem i koji će doći ovde u Srbiju do kraja godine i na kome ćemo razvijati i srpski jezični model.

„Kako vreme prolazi i kako značaj veštačke inteligencije postaje sve veći, mi ćemo gledati da i kapacitete superkompjutera, pa i ovog srpskog jezičkog modela, dajemo po povlašćenim cenama, možda čak i besplatno našoj privredi jer je to način da postaknemo dalje rast privrede. Ako im damo besplatan pristup i superkompjuterima i alatima, pre svega srpskom jezičkom modelu oni bi zahvaljujući tome mogli da postižu bolje rezultate, a to će se višestruko vratiti Srbiji“, kazao je Jovanović.

Predsednik PKS Marko Čadež naglasio je da je razvoj suverenog veštačko-inteligentnog AI modela na srpskom jeziku preduslov za njegovu pouzdanu i široku primenu u privredi, ali i u javnom sektoru. On je naveo da postojeći globalni modeli nemaju dovoljno znanja o domaćem jeziku, pravnom okviru i osetljivim oblastima poput zdravstva i ugovornog prava. Prema rečima Čadeža danas se u Srbiji uglavnom koriste prevedeni AI modeli koji su trenirani na stranim jezicima i sistemima, zbog čega ne mogu u potpunosti da odgovore na potrebe domaćih kompanija. Ti modeli, kako je kazao nemaju znanje o našem pravnom sistemu niti specifično razumevanje jezika u osetljivim oblastima, kao što su ugovori ili medicina, pa greške u prevodu ili tumačenju mogu imati ozbiljne posledice.

„Bez sopstvenog jezičkog modela ne možete se 100 odsto osloniti na AI u svakodnevnom poslovanju“, rekao je Čadež i dodao da Srbija ima priliku da razvije jedinstveni model koji bi, osim na domaće tržište mogao da se primenjuje i u regionu s obzirom na sličnost jezika. Čadež je istakao i da će razvijanje nacionalnog AI jezičkog modela za srpski jezik za privredu imati ogromne benefite poput smanjenja troškova razvoja rešenja, rasta produktivnosti, automatizaciju korisničke podrške i prodaje, kao i brže donošenje poslovnih odluka zasnovanih na podacima. „Svaka kompanija, bez obzira na stepen digitalizacije, moći će da se transformiše lakše, brže i jednostavnije, uz znatno niže ulazne barijere za primenu veštačke inteligencije.

To važi za sve sektore, od energetike i poljoprivrede, gde AI omogućava pametno upravljanje resursima, preko finansija sa naprednim digitalnim asistentima i komunikacijom sa klijentima na srpskom jeziku, do zdravstva kroz analizu medicinske dokumentacije, bržu dijagnostiku i bezbedno čuvanje podataka o zdravlju građana“, rekao je on. Dodao je i da će u obrazovanju, deca i studenti imati pristup AI alatima na srpskom jeziku, uz bezbednosne filtere, dok će u pravnom sistemu domaći jezički model unaprediti rad advokata, sudova i javnih beležnika, uz preciznu i standardizovanu upotrebu jezika. „Mala i srednja preduzeća doživeće najveću promenu kroz automatizovanu prodaju, marketing asistente i digitalnu podršku poslovanju, što im omogućava da budu konkurentnija na domaćem i međunarodnom tržištu.

Stvaranje sopstvenog jezičkog modela i uvođenje 5G mreže dve su ključne prekretnice koje Srbiju pozicioniraju kao izvoznika inovacija, snažan digitalni ekosistem i regionalni inovacioni hab, sa jasnim benefitima za privredu, građane i društvo u celini“, rekao je Čadež. On je istakao i da Srbija već ima potrebnu infrastrukturu za ovakav poduhvat, podsećajući na superkompjuter u Kragujevcu, kao i projekte prikupljanja i čišćenja podataka koji se realizuju u saradnji sa UNDP-om. Prema Čadežovim rečima intenzivno treniranje modela moglo bi da traje oko šest meseci, a prve konkretne rezultate vezano za ovaj jezički model možemo da očekujemo u periodu do godinu dana.

„Namera je da se napravi otvoren model koji je dostupan svima, pre svega na taj način da može privreda da koristi ovaj model, ali da mogu jednostavno i svi ostali učesnici koji pružaju AI alate da otvoreno imaju pristup u ovom modelu i za sve što je potrebno na ovom tržištu, a govorim ne samo o Srbiji“, kazao je on. Čadež je dodao da današnjim potpisivanjem ovog sporazuma Kancelarija za IT i eUpravu i PKS potvrđuju svoju posvećenost zajedničkom delovanju u cilju daljeg unapređenja digitalne transformacije, jačanja konkurentnosti privrede i pozicioniranja Srbije kao regionalnog lidera u oblasti digitalnih javnih usluga i veštačke inteligencije.

„Naša saradnja nije započela danas, ona je jaka već godinama unazad. Odlučili smo da malo sistematsk priđemo razvoju jer smatramo da su se sada stekli uslovi da možemo zajedno sa drugim partnerima da radimo na možda najznačajnijim stvarima koje Srbija mora da uradi u narednom periodu, da bi ostala tu gde jeste možda i bila bolja“, rekao je on. Predsednik PKS je naveo da je plan da se internacionalizuju IT rešenja i plasiraju inovativni alati koje je razvila Kancelarija za IT i eUpravu i da su u toku pregovori sa Taškentom o preuzimanju programa iz Srbije koji je nastao pre tačno 10 godina „eBeba“ jer je, kako je kazao, Uzbekistan najmlađa centralnoazijska republika u kojoj se godišnje rodi milion beba.