PRAVOSLAVNI VERNICI OBELEŽAVAJU SVETOG LUKU

Sveti Luka, koji se praznuje kao zaštitnik lekara, bolesnika, farmaceuta, ali i domaćih životinja, vezuje se i za svetlost i isceljenje. Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa, jer je lično naslikao tri ikone Bogorodice. Zbog poštovanja koje narod ukazuje Svetom Luki, kao zaštitniku domaćinstva i zdravlja, vernici na ovaj dan ne rade nikakve teške fizičke poslove.

MOLITVA

Verujući da će im Sveti Luka pomoći, da će “oterati” bolest i doneti zdravlje, vernici 30. oktobra posle ponoći, izgovaraju molitvu.

“O, Sveti Luka, Bogom izabrani i Majkom Božijom blagosloveni, propovedniče po svoj vaseljeni Evanđelja Hristovog, mučeniče i apostole, pomoćniče svima koji te molitveno prizivaju, pomozi i nama, nepotrebnim slugama Gospodnjim.

Jer mi se zbog naših mnogih pregrešenja nalazimo u tami i seni smrtnoj i udaljeni smo od Boga bezmerno daleko. A zbog stida koji osećamo zbog toga, i nemajući smelosti da Ga sami zamolimo za oproštaj, prizivamo tebe, veliki svetitelju Božji, kao onoga koji u Njegovoj neizmernoj svetlosti prebivaš, da Ga umesto nas moliš da se smiluje na nas”.

VEROVANJA

U nekim krajevima Srbije veruje se da ako je prvi gost koji je ušao u kuću bio nasmejan, godina će tom domaćinstvu biti dobra, a ako je bio neraspoložen, domaćine očekuje teška godina.

Postoji i verovanje da ako životinje u toru na Svetog Luku leže podvijenih nogu, sledi surova i duga zima, a ako su razigrane, da će zima biti blaga.

Pravoslavni vernici veruju i da mošti ovog sveca imaju isceliteljsku moć. O tome najbolje svedoče „Žitija svetih“ prepodobnog Justina Ćelijskog, u kojima postoji zapis o čudesnom izlečenju evnuha Anatolija.

“Neki evnuh Anatolije, na službi u carskom dvoru, beše dugo bolestan od neizlečive bolesti. On mnogo novaca utroši na lekare, ali isceljenja ne dobi. A kada ču da se u grad unose svete mošti Svetog Luke, on se od sveg srca stade moliti Svetom apostolu i evangelistu za isceljenje. Jedva ustavši sa postelje on naredi da ga vode u susret kovčegu sa moštima Svetog Luke. A kada ga dovedoše do kovčega, on se pokloni svetim moštima, s verom se dotače kivota i tog časa dobi potpuno isceljenje i postade savršeno zdrav. I odmah sam podmetnu svoja ramena ispod kovčega sa svetim moštima, te ga sa ostalim ljudima nosaše i unesoše u hram Svetih apostola, gde mošti Svetog Luke biše položene pod svetim prestolom, pored moštiju svetih apostola Andreja i Timoteja”.