Simić: Nova šengenska pravila predstavljaju ozbiljan izazov za privredu
Menadžer za regulatornu reformu NALED-a Aleksandar Simić izjavio je danas da dugotrajna čekanja kamiona na granicama sa EU i uvođenje novih šengenskih pravila predstavljaju ozbiljan izazov za srpsku izvozno orijentisanu privredu.
On je na panel diskusiji „Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja“, u organizaciji NALED-a i Vlade Švedske, rekao da izvozne procedure na granici Srbije imaju „hroničnu i akutnu dimenziju“. „Hronični problem su dugotrajna čekanja kamiona sa robom na graničnim prelazima ka EU, što je prisutno godinama, pa čak i decenijama. Kolone teretnjaka dugačke i po nekoliko kilometara postale su uobičajena slika, a to generiše značajne troškove za privredu izvozno orjentisanu“, rekao je Simić. Prema njegovim rečima, analize iz ranijih godina pokazuju da tri sata dodatnog čekanja na granici imaju efekat kao da kompanija plaća dodatnu carinu od dva odsto. „To praktično poništava deo koristi koje imamo od sporazuma o slobodnoj trgovini“, naglasio je Simić.
On je podsetio i da dve trećine srpskog izvoza završava na tržištu EU, dok dodatnih oko 15 odsto ide u CEFTA region, što, kako je naglasio, jasno pokazuje gde se Srbija ekonomski nalazi i koliko je važno da protok robe ka EU funkcioniše bez zastoja. Simić je kao akutni problem, odnosno najveći izazov za transport naveo to da od 10. aprila startuje primena „Entry/Exit“ sistema na šengenskim granicama koji podrazumeva striktno praćenje pravila boravka od 90 dana u okviru 180 dana. Prema njegovim rečima, profesionalni vozači se trenutno tretiraju isto kao turisti, što može dovesti do toga da veliki broj vozača iz Srbije neće moći da uđe u EU. „To otvara ozbiljan rizik za kontinuitet transportnih tokova. Srbija se već suočava sa nedostatkom između 10.000 i 20.000 profesionalnih vozača, a ovo dodatno komplikuje situaciju“, upozorio je Simić.
On je ocenio i da nova trgovinska pravila EU kratkoročno predstavljaju barijere, ali dugoročno mogu da budu razvojna šansa. Prema njegovim rečima, država bi trebalo da pruži ciljanu podršku kroz specijalizovane fondove i regulatorno usklađivanje, kako bi domaće kompanije ostale deo evropskih lanaca vrednosti. „Neizvesnost, nepredvidivost i nepoverenje su tri stvari koje ekonomija ne voli. Zato je važno da se što pre dođe do održivih rešenja, kako bi srpska privreda zadržala stabilan pristup svom najvažnijem tržištu“, zaključio je Simić. Partner KPMG-a Uroš Milosavljević rekao je da se zemlja ekonomski nalazi u interesantnom trenutku, odnosno da se digitalizacija nije završila, a veštačka inteligencija i agenda održivosti su pokrenule novu industrijsku revoluciju.
„Prilagođavanje će biti neminovno kako za kompanije tako i za sve ostale relevantne institucije i banke. Vidim temu održivosti kao preduslov konkurentnosti u svetu ka kome idemo. Potrebno je strukturisati aktivnosti kroz donošenje usmeravajuće regulative“, rekao je on. U tom kontekstu, prema rečima Milosavljevića očekuju se izmene Zakona o računovodstvu i preuzimanja regulative koja na nivou EU obavezuje kompanije da izveštavaju o održivosti, što se očekuje da bude preneto i u domaći pravni sistem. Panel diskusiju „Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja, organizovao je NALED, uz podršku Vlade Kraljevine Švedske u okviru koje je razgovarano o makroekonomskim očekivanjima i privrednim kretanjima za 2026. godinu u Srbiji i svetu. Događaj je organizovan u prostorijama KPMG, člana predsedništva Saveza za fer konkurenciju NALED-a.
