Povodom Dana državnosti svečanost u Orašcu predvodiće premijer Macut

Državna svečanost povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije biće održana kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu, gde je pre 222 godine na Sretenje podignut Prvi srpski ustanak, a predvodiće je premijer Đuro Macut. U Orašcu će biti prisutni i predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić. Dan državnosti biće obeležen i u Kragujevcu, prestonici kneza Miloša Obrenovića u vreme kada je 1835. godine usvojen Sretenjski ustav, svečanom akademijom u zdanju Stare skupštine u tom gradu, a prisustvovaće joj i Stevandić i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Radan Ostojić.

U Srbiji i Republici Srpskoj se 15. februara obeležava Sretenje – Dan državnosti, a slavi se u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka 1804, čime je započela obnova srpske državnosti, kao i u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi ustav Kneževine Srbije. Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, pripadnici Garde Vojske Srbije izveli su počasnu artiljerijsku paljbu sa Savskog platoa na Kalemegdanu u Beogradu, sa 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa. Uoči Sretenja otvorena je izložba „Srpsko zakonodavstvo od Savinog Zakonopravila do Sretenjskog ustava – govori i inspiracija“ u Galerijskom prostoru Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. Obeležavanje Dana državnosti Srbije održano je u Višegradu u manastiru Dobrun gde je služen parastos poginulim borcima Vojske Republike Srpske i položeni su venci i cveće na spomenik voždu Karađorđu. Venci i cveće položeni su i na Centralni spomenik poginulim borcima Vojske Republike Srpske na Gradskom trgu u Višegradu, a biće održana i akademija u Andrićgradu.

U okviru obeležavanja Sretenja, u Banjaluci je u petak otvoren objekat za onkologiju i hematologiju sa palijativnom negom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i održana je svečana akademija u prisustvu visokih zvaničnika Srpske i Srbije. Zajedničko obeležavanje Sretenja u Srbiji i Republici Srpskoj utvrđeno je Deklaracijom o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda donesenoj na Svesrpskom saboru u Beogradu 2024. godine. I u Crnoj Gori je uoči Sretenja održan sabor jedinstva i narodne svesti pod nazivom „Drugi Sretenjski susreti srpskih organizacija iz Crne Gore, regiona i dijaspore“. Na Sretenje 1804. godine, grupa istaknutijih Srba, narodnih prvaka, njih približno 300, većinom iz tog dela Šumadije, a delom i iz drugih delova tadašnjeg Beogradskog pašaluka, odnosno formalno Smederevskog, izabrala je Đorđa Petrovića poznatog kao Karađorđa za vožda.

Prvi, kratkotrajni ustav Kneževine Srbije donet je na Sretenje 1835. godine, a ustavopiscu Dimitriju Davidoviću uzori su bili odgovarajući pravni spomenici Francuske, odnosno Belgije. Davidovićev ustav bio je, formalno, na snazi svega 55 dana, a okolne sile odmah su se suprotstavile takvom ustavnom ustrojstvu jer većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave, pa ni Austrija i Rusija. Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, a kao državni praznik u Republici Srbiji obnovljen je 10. jula 2001, a slavi se od 15. februara 2002. godine. Ove godine zbog obeležavanja Dan državnosti, koji se u Srbiji inače praznuje 15. i 16. februara, biće neradna tri dana, s obzirom da Sretenje pada u nedelju.