SVETI ANDREJ PRVOZVANI: Iako je krsna slava zbog božićnjeg posta se uvek obeležava posnom trpezom

Sveti Andrej Prvozvani postradao je na krstu, zbog odanosti novozavetnoj veri, a slavi se kao krsna slava.

Kao prvi Hristov apostol nazvan prvozvani, Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja.

Bio je apostol Carigrada i Rusije, patron ruskog carstva i doma Romanovih. Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu. Tu je i stradao, razapet na kosom krstu, dok je propovedao hrišćanstvo okupljenom narodu i molio se Bogu sve do smrti. Delovi njegovih moštiju nalaze se u Carigradu, Rimu, Moskvi i Grčkoj.

S obzirom na to da je za života isceljivao uboge i bolesne, njegove čudotvorne mošti su mnogima pomogle. Po krstu na kojem je razapet, i danas se kosi krst zove Andrejin. Slavi se kao krsna slava, zbog božićnjeg posta, uvek sa posnom trpezom.

Slava je beogradske opštine Voždovac. Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika, proslavlja i dom Karađorđevića. Porodica Karađorđević, praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom. S njima razgovara, a one su mu pokorne. Prema narodnom verovanju, na praznik Svetog Andreja ne treba ići u lov. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri. Veruje se da na ovaj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, te zato tada ne valja ići u lov na njih.

Na današnji dan valja jesti kukuruz.

Izvor: Agencija Tanjug