GERT JAN KOPMAN: Finansijska podrška Srbiji zavisiće od sprovođenja reformi
Srbija ima jasan podsticaj da ubrza sprovođenje reformi i finansijska podrška zavisiće isključivo od konkretnih i proverljivih rezultata, izjavio je danas generalni direktor za proširenje Evropske unije Gert Jan Kopman na zajedničkom sastanku odbora za spoljne poslove (AFET) i budžet (BUDG) Evropskog parlamenta.
Na sastanku se diskutovalo i o izdvajanjima Evropkse unije za Zapadni Balkan, pri čemuje glavni fokus bio na Instrumentu za reformu i rast (Reform and Growth Facility) za ovaj region. Razlika ovo instrumenta u odnosu ne prethodne je u tome što što se sredstva ne dodeljuju unapred, već isključivo na osnovu ostvarenih rezultata.
Kapman je kazao da Evropska komisija u svom izveštaju o Republici Srbiji daje realnu procenu izazova sa kojima se Srbija suočava, ali istovremeno navodi da je to zemlja sa višepartijskim parlamentnim sistemom i izborima na kojima učestvuje više političkih aktera. Ukazao je i na određene zakonodavne pomake u Srbiji, posebno u oblasti medijskog zakonodavstva i biračkog spiska. Kopman je naveo da je ukupna slika o Srbiji nejednačena, ali da su uočeni koraci u pravom smeru.
Srbija, selektivno sprovode reforme, snažno sarađujemo sa njima da bi smo ih vratili na pravi put sa ranim pokazateljem da se tempo reformi ubrzava, dodao je Kopman.
Evropska komisija odlučila je 14. januara da Srbiji uplati prva sredstva iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra, a koja se odnose na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine što će, kako se očekuje, zvanično danas biti potvrđeno.
Komisija je procenila je da je, od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period, Srbija ostvarila tri koraka, i da će zbog toga umesto punog iznosa od 112 miliona Srbiji biti uplaćeno 57 miliona evra, odnosno oko 50 odsto sredstava.
Neke od ovih mera usvojene su naknadno i biće uključene u narednu evaluaciju. Prema proceni EK Srbija je sprovela korake u energetike i digitalizacije, usvajanjem mera za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, a pored toga se Beograd uskladio sa viznom politikom EU uvođenjem viznog režima za četiri zemlje. Srbija je u junu prošle godine po automatizmu dobila „predfinansiranje“ od oko 111 miliona evra, što je oko sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za Srbiju.
EK je procenila da je Srbija od predviđenih 18 reformskih koraka u 2024. i prvoj polovini 2025. godine sprovela tri koraka, na osnovu čega će, od mogućih 269 miliona evra, Beogradu biti isplaćeno 57 miliona, ili oko 21 odsto. Taj iznos može biti uvećan nakon procene reformi iz prve polovine 2025. godine. Evropska komisija, na osnovu izveštaja zemalja regiona, dva puta godišnje procenjuje da li su dogovorene mere sprovedene u predviđenom roku i na osnovu toga vrši isplate.
Izvor: Agencija Tanjug
