JAGODA LAZAREVIĆ: Uredba o maržama do kraja februara,tri ključna zakona uvešće red na tržištu

Lazarevićeva je u initervjuu za Tanjug rekla da je Uredba o ograničenju marži dala ključni doprinos obuzdavanju inflacije koja je sa 4,7 odsto u avgustu kasnije pala na 2,8 odsto. Dodala je da su neki potrošači očekivali značajno veće smanjenje pojedinih proizvoda, ali da je gledanje ukupno, pošto je obuhvaćeno 23 kategorija proizvoda, došlo do pomeranja cena na dole.

Ministarka je rekla da su tri ključna zakona koja treba da budu doneta do kraja prvog kvartala:

• Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi
• novi Zakon o zaštiti potrošača
• izmene Zakona o trgovini

Ministarka je rekla da je moralo da se interveniše kako su cene hrane u određenim segmentima u Srbiji veće nego u nekim razvijenim zemljama Evropske unije i to moralo da se zaustavi. Država nastavlja borbu sa trgovcima i cenama, gledajući da konkurentnost bude jača i deverfikacija lanaca veća kroz dolazak nekih novih igrača dok će poslovanje onih koji već rade u Srbiji morati da bude transparentnije, prakse poštene i u interesu potrošača i svih građana naše zemlje.

Uredba o ograničenju marži bi trajala do kraja februara i da je plan da je „naslede“ zakoni koji neće imati za cilj ograničavanje marži i direktnu intervenciju na same cene, ali će, kako je istakla, rešiti jedan drugi deo problema i uvesti red u odnosima između aktera na tržištu, dakle trgovaca, njihovih dobavljača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

„Određeni nameti koji su bili deo troškova dobavljača i niže u lancu do poljoprivrednih proizvođača biće trajno zabranjeni a neki će biti uslovno dozvoljeni“, istakla je Lazarević.

MInistarka je naglasila da u prethodnom periodu nisuproblem bile samo marže, iz kog razloga uredba nije regulisala samo njih, već i ostali nameti koji su bili obaveza dobavljača prema trgovcima i ostalim učesnicima u lancu trgovine.

„Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi radi se po modelu koji već postoji u EU, uređuje taj deo i postavlja jasna pravila i definicije šta je dozvoljeno a šta nije…Mi smo značajno pre drugog zakona, Zakona o zaštiti potrošača…izašli sa cenovnicima kao javno dostupnim podacima…s tim što će na osnovu ovog zakona obaveza dostavljanja cenovnika biti nešto što će trgovci morati da rade na dnevnom nivou“, navela je ona.

Dodala je da to neće biti samo proizvodi koji su obuhvaćeni uredbom, nego sve ono što trgovci imaju u svom asortimanu.

Odgovarajući na pitanje da li trgovci, odnosno veliki trgovinski lanci i dalje vrše pritisak na dobavljače, kao što je bilo na početku primene uredbe, rekla je da ima takvih pokušaja, ali da postoji određena doza opreza sa njihove strane, jer većina njih uredbu u dobroj meri primenjuje i poštuje. Dodala je da ne može da kaže da su pritisci isti kao što su bili u septembru ili oktobru, ali da postoje i da će možda postojati i u nekom narednom periodu, samo što će postojati i zakon kojim će, kako je istakla, i te kako moći da se reaguje vrlo brzo.

Naglasila je da nije u potpunosti „oduševljena“ kaznenom politikom i visinom određenih kazni, kada se uzme u obzir količina prometa i profitabilnost trgovaca, iz kog razloga su se potrudili da u zakonu, koji će biti usvojen, ta kaznena politika, kao jako važan instrument i mehanizam za uspešno sprovođenje zakona i regulisanje određenih anomalija na tržištu, biti adekvatno stroga kako bi svi akteri bili disciplinovani i kako bi se ozbiljno ponašali.

Što se tiče Nacionalne platforme za praćenje cena navela je dasu stvaranjem ove platforme podaci o cenama postali javno dostupni i da 27 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni uredbom imaju obavezu da svakog ponedeljka dostavljaju svoje cenovnike, što oni i čine.

„Cenovnici će nastaviti da stižu, dolaziće i na dnevnom nivou…a to je opet važno i za praćenje i za upoređivanje cena i na neki način za monitoring samih trgovaca“, rekla je ministarka.

SPORAZUM O PODSTICAJIMA

Govoreći o nedavno potpisanom Sporazumu o podsticanju i zaštiti investicija sa Japanom ocenila je da je on jedan od najvažnijih ekonomskih sporazuma koji se zaključuju bilateralno i koji ima za cilj da pruži punu pravnu sigurnost investitorima obe strane.

„To je, da kažemo, tretman najpovlašćenije nacije, znači, automatski ste izjednačeni sa domaćim investitorom, a to daje punu pravnu sigurnost, što je jedan od ključnih faktora kada su u pitanju odluke pojedinačnih kompanija da dođu i da investiraju, ali i onih koje su već prisutne, kako bi bile dodatno obezbeđene i osigurane“, ukazala je ona.

Ocenila je da će ovaj sporazum biti jedan od garanta daljeg poslovanja japanskih kompanija u Srbiji, širenja njihovog poslovanja, ali će pomoći i u privlačenju novih kompanija iz Japana koje su već aktivne u Evropi.

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI

Pregovori sa Gruzijom, sa kojom se ove godine očekuje potpisivanje sporazuma, zapravo su nastavak te politike naše zemlje. Ministarka je rekla da su u prethodnom periodu stupila na snagu dva sporazuma o slobodnoj trgovini, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Egiptom, dok je sporazum sa Kinom ušao već u treću godinu, a početkom decembra prošle godine održana je prva runda pregovora sa Republikom Korejom koji nam je jedan od ključnih zadataka za 2026. godinu.

Sve češće se ističe da su Azija i Afrika horizonti na koje bi Srbija mogla da se širi u tom smislu a ministarka Lazarević navodi da ova područja pružaju mogućnosti i za plasman srpskih proizvoda.

„To su mesta gde se mnoge druge zemlje i te kako trude da budu što prisutnije“, istakla je ona.

EXPO 2027

Kao komesar za Ekspo 2027 Beograd ocenila je da će ta specijalizovana izložba što će dati trajni doprinos i kulturi i dostignućima čovečanstva i ostati kao važna tačka na mapi svetskih izložbi.

„Moj posao u velikoj meri podrazumeva komunikaciju sa zemljama, njihovim predstavnicima na diplomatskom nivou, na nivou ekspertskih timova koji su tamo zaduženi za pripremu učešča na izložbi, promovisanje našeg domaćinstva“, rekla je ona.

Dodala je da je sada u toku faza intenzivnog potpisivanja pojedinačnih ugovora sa zemljama koje su potvrdile i koje će učestvovati na izložbi. Posle toga zemlje učesnice kreću sa daljim radovima na postavljanju svojih izložbenih postavki i svega što će biti deo njihovog predstavljanja na izložbi. Što se tiče sastanka učesnika, najavila je da će njihov drugi sastanak, International Participants Meeting (IPM) biti održan u martu kada će se okupiti predstavnici svih država koje će učestvovati, a do sada je nešto više od 130 zemalja potvrdilo svoje učešće na Ekspu.

Izvor: Agencija Tanjug