SINIŠA MALI: Srbiji još 56,5 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan
Posle uplaćivanja sredinom prošle godine Republici Srbiji prvih sredstava Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, odobreno je za uplatu još 56,5 miliona evra od ukupnog iznosa od 112 miliona, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Uprkos blagom usporavanju zbog domaćih negativnih dešavanja, ministar finansija Siniša Mali je uveren da ćemo sve to brzo nadoknaditi i vratiti se na put ubrzanog razvoja i daljih reformi, dok se ne ispune svi reformski ciljevi.
U saopštenju Ministarstva za evropske integracije navodi se da je Republika Srbija zvanično dobila odobrenje Evropske komisije za isplatu prve tranše u iznosu od 56,5 miliona evra iz Instrumenta za reforme i rast, u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Isplata će biti izvršena posle završetka propisane procedure.
Kako je pojasnio, od odobrenih 56,5 miliona evra, direktno u budžet Srbije biće uplaćeno 26,3 miliona evra, dok je 30,2 miliona evra namenjeno projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF – Western Balkans Investment Fund).
Sredstva Evropske komisije odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine, a od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period, Evropska komisija je procenila da je Srbija ostvarila – implementaciju trećeg energetskog paketa, uvođenje 5G mreže i usklađivanje sa viznim režimom EU.
Republika Srbija je u skladu sa rokovima koje je postavila Evropska komisija, prvi zahtev za plaćanje podnela 14. marta 2025, dok je drugi zahtev podnet 15. jula 2025. godine. Ocena ispunjenosti koraka iz drugog zahteva još uvek je u toku. Srbija je juče podnela i treći zahtev za plaćanje Evropskoj komisiji čiji je ukupan iznos više od 95 miliona evra, a koji obuhvata osam dodatnih koraka, u skladu sa Reformskom agendom Republike Srbije.
Pravila plana dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine.
Da bi povukla opredeljeni novac od ukupno milijardu i 588 miliona evra, Srbija će morati da sprovede 98 koraka navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.
U 2026. je predviđeno je 516 miliona evra, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz Plana rasta, navodi se u dokumentima u vezi Reformske agende Srbije.
Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva u EU, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja. Plan ima za cilj da ubrza ekonomski rast i doprinese bržoj društveno-ekonomskoj konvergenciji regiona sa državama članicama EU.
