Mrdić uputio Dolovac dopis sa zahtevom da dostavi podatke koji nisu u izveštajima VJT

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić danas je poslao dopis Vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac sa zahtevom da odboru dostavi podatke koji se nisu nalazili u izveštajima tog tužilaštva za period od 2020. do 2025. godine, a koje odbor nije prihvatio na poslednjoj sednici. Mrdić je u pisanoj izjavi naveo da je siguran da bi, podaci koje je tražio, doprineli kvalitetnijoj raspravi o radu javnog tužilaštva koja će biti na sednici Narodne skupštine. On je precizirao da je tražio da se dostave analize razloga za obustave postupaka koje su pokrenula javna tužilaštva, analiza ukinutih optužnica od strane tužilaštava, analiza neuspelih optuženja pred sudovima odnosno oslobađajućih presuda posebno za optužnice koje je podiglo Javno tužilaštvo za oranizovani kriminal, analiza troškova koje je Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima i analiza uzroka dugotrajnih istraga. Kada je reč o dugotrajnim istragama, Mrdić je naveo da istraga ubistva advokata Miše Ognjanovića traje sedam godina, kao i da se ne zna u kom tužilaštvu se nalazi predmet.

„Ovaj predmet je poseban dokaz javašluka koji vlada u javnotužilačkoj organizaciji, jer je javna tajna da je u fioci Mladena Nenadića (glavni javni tužilac za organizovani kriminal). Ne postoji nijedan papir o tome kako je tamo dospeo osim što mu je predat u ruke od strane Zagorke Dolovac. Jasno je da je namera Dolovac i Nenadića da predmet ubistva Ognjanovića zastari i da se tako aboliraju ubice“, naveo je Mrdić. On je dodao da oni ovo ne rade prvi put, jer misle da su, kkao je rekao, „gospodari života i smrti u Srbiji pa odlučuju koga će da uhapse, kome će da unište karijeru ili firmu, koga će da šikaniraju, a sve za račun interesa stranih centara moći kojima podnose račune“.

Mrdić je istakao da je, nedostavljanjem tih podataka Narodnoj skupštini Vrhovno javno tužilaštvo, postupilo suprotno obavezama iz zakona i Akcionog plana za Poglavlje 23 u pregovorima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji i time je ugrozilo evropski put zemlje. On smatra da je to ozbiljan nedostatak, jer su oblasti koje je naveo prioritet Srbije jasno definisne javnim politikama, većim brojem strategija, a i značajne su za EU integracije. Mrdić je naveo da je neispunjavanje jasno postavljenih prioriteta Srbije i gubitak sredstava iz EU fondova za čije povlačenje je uslov dostizanje postavljenih ciljeva u Poglavlju 23, posledica lošeg rada Vrhovnog javnog tužioca.

„Posebno je važno da se utvrdi koliko je novca iz budžeta naša zemlja isplatila onima koji su javna tužilaštva, pre svega JTOK, optuživali bez ikakvih dokaza, što su sudovi kasnije potvrdili. Prema članu 58. Zakona o javnom tužilaštvu za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Srbija, pa je jasno zašto je u Izveštaju Vrhovnog javnog tužioca ovaj podatak sakriven“, naglasio je Mrdić.

On je dodao i da je javnosti poznato da je iz budžeta Srbije isplaćeno preko 150 miliona evra odštete licima koje je JTOK gonio samo u četiri velika predmeta, dok su izgubili desetak procesa. Mrdić je najavio da će tražiti i od Ministarstva pravde objašnjenje zbog čega se i dalje istrajava na tome da javni tužioci angažovani u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) imaju nekoliko puta veće plate od ostalih javnih tužilaca u zemlji. „Rezultati rada JTOK koji se ogledaju u izgubljenim procesima i odštetama koje prelaze 150 miliona evra, njihove astronomske plate kao i budžet za narednu godinu od 4,3 miliona evra koliko su dobili ne opravdavaju luksuz u kome rade i povlašćeni položaj koji imaju“, naveo je Mrdić.