SRBIJA OBELEŽAVA DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU
U Srbiji i u svetu danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak sećanja na dan kada su utihnula borbena dejstva i time okončan najrazorni rat koji je istorija do tada zabeležila, u kome je stradalo više od 17 miliona ljudi, a Srbija izgubila skoro trećinu stanovništva.
Sećanje na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu – u Srbiji i mnogim zemljama širom sveta slavi se kao Dan primirja. U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu. Primirjem iz vagona sile Antante i Nemačka okončale su sukob pre 105 godina. Ipak, tu nije bio kraj. Pregovori o uslovima mirovnog sporazuma su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, Prvi svetski rat je i zvanično okončan.
Polaganje venaca na Spomenik neznanom junaku i na spomen-kosturnici branilaca. Beograda Predsednik Vlade Đuro Macut položiće venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, nakon čega će, u 11 časova, biti održana i državna ceremonija polaganja venaca na spomen-kosturnici branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti prisustvovaće delegacija Grada Beograda.
Povodom obeležavanja Dana primirja, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su juče počasnu artiljerijsku paljbu. Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput, pored Srbije, i Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda, Belgije.
fotoRade Prelić/Tanjug
Vidi galeriju
fotoRade Prelić/Tanjug
Vidi galeriju
fotoRade Prelić/Tanjug
Vidi galeriju
U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine.
Amblem Dana primirja čine motiv cveta Natalijine ramonde i motiv trake Albanske spomenice.
U Srbiji se 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, obeležava od 2012. godine, a simbol ovog državnog praznika je bedž koji predstavlja i „Natalijine ramonde“. (Ramonda nathalie) koji nosi ime po kraljici Nataliji Obrenović.Od 2012. godine Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik. Glavni motiv za amblem ovog praznika je cvet natalijine ramonde, iza koje se nalaze zelena i crna traka, što su boje Albanske spomenice.
Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku kao i na sam dan praznika. Ono što je poznato jeste da je uvek na revrima srpskh poslanika, a tokom 11. novembra nose je i medijski radnici.
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, takozvana biljka feniks – u znak sećanja na stradanja koje je Srbija podnela, a zatim se ponovo izdigla iz pepela i uspostavila kao država.Specifičan amblem koji se nosi na reveru u nedelji uoči Dana primirja sastoji se od dve zelene trake koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Taj cvet je Natalijina ramonda, nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a u botanici poznat i kao cvet feniks.
-Ovaj cvet ima višestruku simboliku koja rečito govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao. Takođe, reč je o ugroženoj i retkoj vrsti – endemitu koji živi samo na području Centralnog Balkana, u Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj. Pritom, ima zapanjujuću sposobnost da vaskrsava nakon što je potpuno osušena.
Cvet feniks
–Biljka koja ima zapanjujuću sposobnost da „vaskrsava“ i kada je potpuno osušena. Dovoljna je jedna kap vode da oživi. Zato je zovu i „cvet feniks“. Kako se prepričava kroz istorju, navodi se da je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio osušeni cvet natalijine ramonde i ona je nakon toga oživela.
